Podunavka Zemun

П©ДЖИ 152К * •

51стниа € . . . (По Хаиче-у.) Истина е да прот' мене сћвашг, II да ниси што сн м' била некадг? Тужба моихг некг свак' чуе нде, Увредила да си ме за свакадг. 0 усташца вн неблагодарна, Как' мого сте противг оногг бнти, Кои у лепшпхг данова милини, Васг уа-ћде ватрено лгобити.

Нрааклогш' VII «•«'. (По Мирза СаФФИ-м.) Нриклон' мн се ружичннн Пуполнче! И испуни срдца мога жел&, Нћдро мое биће т' н4гован4. Полгобцима грЈнћу те Ранче! Грлићу те да с' у нвима мило, Да с' у н-ђдру м' разцв'ћташг пр1Нтно. Д. Неши

1$1В'гез% б'№нч«тнћ'в>* (ЦоикстБ.) „бсн л' видила, Павлш? — Красанг момакг, ако е и ђаург! —" „Вала красанг, госпо1)о, као лепа девоика." „Виђел' бре! високг ти е као зеленг борг, румена лица и бела као ружа и л-ћрг; два му ока две огн1>не стреле, ведро чело као у детега, а тоначка плећа и мишице; ти'о збори мудро и поносно, као што тихи потоци ромоне, а господски и одважно ходи , кано да му Турчинг негосподи." „Госпо!)о! никадг бол-ћга за тебе |)ерза и дилбера, да само ше Хриспанинг," „Мпшта зато, девоНко, и мов е бабо бно 1)аург, пакг се потурчш и постао ага, тако ће и моИ Лука." „Алг што ће бмти, госпођо, ако нсусхте Лука вћромг преврнути?" „ћути, девоико, мукомг замакнула, ти ннкоме о томг ништа неговори. Што ће бити то самг Ала знаде, а се сг нвиме разставити немогу, ерг га волемг као очи мое. Речел" му тм, како и кадг да дође на диванг у пернвои подг наранчу ?" „Рекохг, госпођо!" „На, ево тм златна наруквица и три струке коралихг, што самв ти ш давно обечала, само — Павлјо, неиздав мене и могг драгогг." Овако се Јошг дуго диванише на саму у иотаи Фатима, ћерка аге земунскога, и ПавлЈа христјанка, н4на робинн.

Фатима е у свогг бабе единица, а лепа е бнла: бела лица као горска вила, нћна коса црпа као крила гавранова; обрвице морске шнвице, устнице као ливадске руГгне агодице; очи црие кукннБице кресише се ватрено изподг мрки густи трепавнца као саИне изг облака мун'Јз; витка стаса као танковрха ела, а бмла е дћва младолетна. Видјо е случаино у перивого н'ћзиногг бабе млађанг гонакг, витезг Лука Сенчевићг, родомг изг СлавонЈе. Впђе нашг витезг д/!;ву, и омнли му се, као што се и онг ш.ои омилт, чимг га е уочила. Павлпо, агину робшш, п служавку лепе Туркин^ девоике умоли едномг Лука, да му поздрави свого госпођу. Ова прими радостно поздравг одг мнака, и таки му одпоздрави по Павлт, пославши му киту цвјећа: ружу румену у знакг лгобави, лгобичицу у знакг незаборавности: струкг невена, да пмг лгобавк векомг неповене; струкг мнлодуха, ерг га н-ћно срдце миловаше; струкг драголгоба, своме миломг драгомг; стручакг босилн, да кадг легне спати, нека га метне себи подг узглавл-ћ, да му нвиме лозннца мирнше, докг онг спава и о драгои сана. Месеца Октобра 1598. сунце зађе, мракг на землго паде, вечерннца показа се звезда, а у дворг аге земунскога прикраде се п униђе у гиздави турски халкина одевенг младг господиичићг са два друга по турски обучена. Ага даде загворити свого одг двора кашго нзнутра, а н1е ни опазк), да су му дошли на конакг непозвани гости. Дружина пакг агнна мислила е, да ага знаде за дошавше, и покле крилатнД детићг, санакг сладкиТ, разасу евон макг по двору агиномг и сви у кући заспе у првнв санакг крутни, увуче се нашг витезг Лука — ерг нико другш ше оно бно у турски халБина него онг и н^ћгова до два верна дрзта — увуће се у конакг лепе Фатиме. „Помозг Богг! лепа девопко!" рече Лука. „Богг помого, драгји !" одговори Туркина са меки душека. „Ево мене, Фато, мило мое злато! есил' се домислила, поћи самномг ил' иеиоћи? — П ти, д-ћво, тврду вер)' даемг, да ћу се сг тобомг оженити, ако ћешг се крстомг прекрстнти п мо10 веру веровати; ерг а, драга, волимг погинути, волимг се одречи наше лгобави, него оставити свого веру. „Али, драгпЧ, п самк едшшца, баба ће ми пу1снути одг нда, кадг га оставимг н сг тобомг побегнемг; а да бм тн хтео потурчнти ее, по смрти мога бабе 6бш бм ага и савг бм доунлукг н'ћговг насл'Јзд10. „Фатимо! н заменити немогу и нећу веру ИсуСову, веру чнсте лгобави, за све земалкско благо, камо ли за едапг агалукг, волимг свого душу него целнн светг." „ДрагШ! а видимг, да иначе ше, него морамг сг тобомг поћи, као птица нзг кавеза на слободу у зеленкш лугг, ерг безг тебе живити немогу. Ал' кадг ми е поћи, да баремг неидемг празна, ерг ће благо и иман'1; мога бабе и онако пасти туђину у руке."

Ово нзрекавши покупи Фатима већу страну блага и драгоценосгп свога отца и свое руво девоачко, и у глуво доба ноћи, кадг е све у кући спавало у дубокомг ену, у тихомг изиђу нки двое и два Лукина верна друга пзг агина двора, уседиу приправлћне хитре кон1ј, н сретно измаку. Кадг у готру белни данакг свану и ограну нрко сунце, те се пробуди изг сладка сапка ага и уста са меки свои душека, униђе кг нћму у собу н4говг чибукџ'|л Муло. „Аламг саламг господару! зло смо легли ноћу боравити, и горе намг готро освануло! нестало намг твога плавца , нестало намг риђв и дората изг конгошннце, а ПавлЈа грозпе лГв сузе предг конакомг гоопође Фатнме, омркнула а ни осванула." „Бнт' ће то клето дело оногг ђаура Луке" — рече ага — „о комг ми е казивао едаредг старии Сал:п. да нешто шара око мое Фате, алг а нданг нисамв веровао да бм паса вера, ђа}"рг усудјо се око бацити на агино дете. — Брже, бол!>, Муло, СедлаИ коп-ћ, мени едногг, себи едногг, и узми шшг два три поуздана момка, пакг ћемо у потеру за угурсузомг. . . Неможе далеко бнти. . . Онг е путомг Карловцима побегао, ерг другимг путемг нје могао побећи. У Посавипу валвда се ше у судјо поћп, где су пуна села наше воНске. „Ма'омг господару!" одговорп чибукџјн, и докг плеснешг дланг о дланг, већг су Турцн узахали на чиле кон1>, н што су имг конби бол!> могли, летили с) г путемг прама Карловцима. Ага ше жалјо кона, него гонш 1и, што се е икадг могло бо.тћ. ДосТпгне бегупце на по пута неђу Земупомг и Карловцича. Као разнренг лавг навали ага на Сенчевића, ст> коимг е на истомг кошо ашила и лепа Фатима, и бно бн ага опа.по на ђаура свои џеве;)данг, нли бм чибукџја Муло бмо опр) т жЈо на нћга свовд д.угу шарку, ал' су се боали убитм или рапитп Фатиму девовку. Зато погегну Турци свое нтагане лготе ножеве с' поаса, и вдришавд на Луку и дружбу н4гову. Нашг вднакг видећи се на неволви лвдтоп, латп левомг рукомг Туркнпго девоику , а десницомг тргне одг бедре саблвд често крвлш турскомг наиоену, ободе мамузама агпна добра хата илавца, кои скочи у вретенг као да се помами, и тако Лука стаие на бранило као вднакг непознавагоћн страха. Већг два Турчина изг агине прапгћ мртва падоше у зелену траву, али ага лгото навалое као бесно нзг горице вуче; радг е одсећи Луки русу главу. Витеза Луку обгрлила Фатпма и пишти као лвдга гуа, моли и иреклштћ свога бабу, да се кани зулума и боа, ерг нехаспи оно раздвоити, што е драпв Алла сћдпнјо. Ага и нехае па плачг свое кћери, него навалгое као стршенг на Луку. Лука се бранп саблкомг маштћи око себе, као да се хитре мећу мун!>, п говори аги: „Прођи се, ага господине, нрођи се зда и 31ана, ерг ћешг лудо изгубити главу." На то ага и неслуша, пего си.ше навалгое. Кадг се видјо нашг гонакг у иеволкп, ману сабЛБомг као