Podunavka Zemun

•ВКМСТЉ ;(« 34К.4ВУ 89 8В4УК9'.

211

тнантг Холвелг зиао е добро , да одђ ове црне гошшце све или — ништа очекивати може. Ире свега приступи онг кг нвима. „Н васг познаемЂ , к рече ладнОкрвно и сђ слободомЂ морепловаца. „И васг познаемЂ, ви сте лавови или зм1е, као што се ваша кожа сјн — али н ћу е обоадисати, па вамЂ неће на уиг пасти шакала играти и таласагоћимЂ се нбиваиа пожарг нанеги. Чуите дакле: првии, кои се усудн шанцеве ( зидђ ) срушити или непр1нтелга одушку отворити , умреће одђ мое руке. ОдбЈеио ли пакЂ олуго, то се можете сви у грогу и вину купати, великш магацинЂ у тврдиИ1.11 предаће се вама на разположен-ћ!" Готово пакостно -звечећјг! узкликЂ бмдше одговорЂ, и господинђ ХолвелЂ неима |)аша више вреиена, другимЂ воиницима кого снажну речв пробеседити, ерг сђ морске обале загрми поздравЂ топа, кои одма снаженЂ проломЂ зида сурва предЂ нковимг ногама. — Три гогова веслара одђ Марата, златомЂ извезенимЂ агуаромЂ на нбјовои застави, бацише ленгерЂ , и АзЈати почеше се већЂ узЂ обалу пужати. бданЂ погледЂ радости и сграа баци ХолвелЂ на тврдинвску кулу, гди кадЂ спази Арабелу, коа енглеску заставу развила бкшше, и са изтргнутимЂ мачемЂ кђ пролому полеги. НабобЂ е на последн ^мЂ конгресу мира у Калкути Мисђ Арабелу вид1о, и за никакву другу славу, него за руку младе Енглезкигћ, безЂ кое у оноВ части гожне Аз1е, кол е непрестано на оруж4, небн могао мирЂ злаклгочити. Онђ е тога ради одђ оногђ часа, кадЂ му е рука Арабелина одказана, посгакнуо пожарЂ , кои у срдцу старогг Ангрје, поглавице Марата, тинаше кђ планену мрзости и рата, тако е и бмло, одма е издао заповеств своимђ вазалииа да подигну вонску, и набобЂ само одлазакЂ Клива очекиваше, па да на бедему одђ Калкуте заставу са златнимђ нгуаромЂ разш«. „ДЈнмантЂ одђ Голконде!" загрми онђ онда међЂ своима на ратЂ распал^нимЂ коннницима — „д1амантЂ одђ Голконде и сто хилнда добмга ономе кои ми лава (заставу) кђ ногама |положи!" СадЂ е већг било гонен4 и навалБиван^, пужан ^ћ и борен г Ј>, и по гд -ћкое крваво Нло котрлало се, праћено громомЂ петарде и топа одђ пролома доле. МајЛти деветЂ пута горишили су и деветЂ пута сђ крвавимЂ главама бши су узбЈени. — 6рЂ горе на врЂу зидина Калкуте Н1нла е Господична Арабела заставу сђ лифомђ и инорогомђ и воздуху. Бранителки тврдшг!; видили су то и чудили су се, — чуди ли су се таквоК гоначнои храбрости едне девоике и ободрени тимђ счепаго оруж-ћ мужествено садЂ, дете и стараца, човекг и жена, гди су што нашли, и тако се та гомилица бораца оружаномЂ четомЂ удвои, коа се на различне' посаде тврдшгћ разреди. ХолвелЂ поздрави садЂ храбру девовку блистагоћимЂ се начемЂ, на комђ се н^ћнг везг сјно, и поведе чету преко лешева и ран^ни до предЂ бедемЂ, да бн наЈЈпосле на нападагоћу трупу набоба горншш, и она се ше могла дуго задржавати, ерЂ су непрестано топови у редове нападача играли

за време докђ су бранителБИ на три места изђ зидина и бедема заклон&ш бнли. НабобЂ разнренЂ и беснећи натера свое Азјдте на ватру тврдинкски топова. ВећЂ клонило се сунце заходу, чинило се да се море узколебало, а равница наводн г ћна као да ће свошмђ плиткости набобу повратакЂ препречити, кое бн опасше бвпо, кадЂ бн онђ, само у рату на суву вештЂ, првкш путЂ свого рагну способностБ валовима поверјо. 'Гу — 10 штђ су Азјати уступали натрагг а свопмг лађама на сусретг — ту започне се садЂ у самоВ тврдинБИ предЂ проломомЂ крвава битка, као да царЂ змшсшв , нападашо навалгоћи лгодји уступагоћи, свого собствену утробу чупа. Бнло дакле, да е тренутку изродившасе борба равностне и различне народе едно противЂ другогЂ раздражила и учинила, да они на обшту борбу у едномЂ тренутку заборавлшо , — бнло, да е семе побуне, кое е набобЂ већЂ давно у Калкути златномЂ рукомЂ восеио, готово корена уватило, — доволбно да за садг породила се борбе међу самимг бранителБИма. Господинђ ХолвелЂ летш е као ветарЂ одг гонена набоба натрагг, шштђ се вјаше Арабелина застава поб-ћдоносно на кули, — садЂ димђ одђ барута покри кулу, наеданпутг страшанг громг зауи, и една частк бедема одлети у воздухг. Сг друге стране нагрнуше Макасари, кои, у споразуменго са набобомг, у бого нису участвовали, него подрумг магацина разрушивши до грла се грога напиди, и сђ голимђ мачевима полете садг овамо, гдп се забуна породи, кон се све већомЂ викомђ натрагЂ враћагоћи се, готово бегагоћи Марата и мракомг напрасно наступивше ноћи, као напос.тћдку и ужаеомг наступивше буре на мору умножаваше. Кадг е лаитнантг Холвелг после ове страшне ноћи, у кош0 е онг, анџаромЂ ран^нЂ одђ едногЂ између онм издашшчески Амбоннаца, онесвесћенЂ на рукама едногЂ британскогЂ топџ1в клонуо, опетЂ кђ себи дошао, обкружавала га густа помрчина, и чуе дз т боко на сво10и страни грмеће гласове, као да се многи — многи лгоди близу нЂга налазе. КадЂ се цћгово око више на мракЂ навикло, мнслш е, да лице свога подкапетана лађе види. „ТринтонЂ!" викне онђ, и званнП трудјо се, да се кђ едномг узкомг прозору покрене, кои Холвелг садг у мраку овогг свода прим'ћти. „Гди самБ п?" — И двадесетг гласова викну: „у црноИ пећини на змтномђ брду!" „Тако е дакле и сг Калкутомг —" „У развалинама и пламену!" „А мн?" „Свраћсни за неко време са 144 други бораца НћговогЂ величества кралл БританскогЂ, кои су срећу или несрећу имали, што су пропастБ Калкуте доживили, — докђ лукавомЂ набобу на н4говомг златомЂ изкићеномЂ дивану

непадне на умЂ, да се едкимЂ полу -окружнимЂ руке покретомЂ одрубен-ћ наши глава означи." „А господичиа Арабела ? " уђе ХолвелЂ страшнимЂ предчувствован ^ћмЂ гаворнику у речк. „Ено е гди лежи у углго сђ крвавомг главомг!" Холвелг погледи садг, како скупл-ћни сазаробл-ћници у едва 11 ст. дугачкои у 18 ст. широкои, смрадомг напун-ћнои и смрћу претећоК пећини затворени стоау. Текг што е говорникг свое изнснен4 окончао, кздђ Холвелу, коме су уважен^ћ и лгобовв, кого е међу своимг солдатима уживао, и овде шштг сђ покорносћу одавали, већЂ срећно за рукомЂ изпало, до другогЂ краа пећине доћи, гди Арабели, беломЂ марамомЂ повезанои, на едномЂ камену наслон!јноИ, на землго крвк течаше. Она подигне очи, и кадЂ спази свога лгобезника, замоли га, трудно дисагоћи, за еданг гутлнИ воде. „Воду!" загр.ш лаитнантЂ у пећини. „Господннђ ХолвелЂ, пружите шД крвк!" одговори познатиИ гласЂ — она е принадлежала барактару Жемсу Хонгину — „пружите шВ крвБ, ватру, ма шта друго бнло, само не воду, ерЂ 100 може жеђв јоштђ већма причпниги, па и саму смртБ проузроковати. — Поверите, драгШ господине, едномЂ искусномЂ човеку, кои е у Адамовои пећини на Цеилону ово изкуство скоро са своимђ животомђ одкупш." Но ХолвелЂ бћшше Арабелу са великимЂ напрезан-ћмг горе подиго и са своимђ милимђ теретомг до прозорг допро, гди онђ Арабели неколико каплБ1И одђ оне воде, кого е стража сл^ћдства добра познавагоћи — затворенима за вражко време пружила. И садЂ настаде сцена наИжалостше муке и стра за сироту жертву азхатскогЂ варварства. Бадава су пробали неки одђ затворенн врата изглавити, бадава су се трудили стражу псовкомђ и грднБОМЂ принудити, да Ш убје. Свир^ћпи мучителБИ смеали су се и пружали шштђ више воде, да бн жеђв затворенима већма растла. Холвелг, кои е месго са Арабеломг на прозору заузео, заповеди, — пре него што е свеза подчинћии и покорности разкинута, — да свакШ колико е могуће миранг буде, да небн безнужднимг напрезан ^ћмЂ силе свое изцрпили. ПодкапетанЂ лађе дође навпосле на ту мнсао, да сви, да бм воздуха добили, на колена клекну; па почемЂ нису могли дуго у овомђ положенго остати, подигну се опетЂ горе, и то тако брзо, да су неки, кои нису се брзо Ј г зправили, — мртви остали! . . . Тако е протекао првнВ часг овогг ужасногг затвора. Десетнв сатг ноћи приближи се, и друго дМство страшно жалостне игре иастаде. Многи одђ затворенм дошли су у нроств, а кодг они, кои у стражнБОв части пећине едно на друго притиснути лежау, наступи безум1б. Мучен4 низречно жеднн, беснило готово ванг ума сишавши и стешш^ћ умирући бшше 10штг искан^мг воде утишано.