Podunavka Zemun

.ЧВЗГТ-ба 31 ЗДЕЈ.4Е8У II И4УК7«

247

Ша* г &-Геба .«1» н Давнавжимевмдљ 6. Шта е изг тога 6б1 Л 0. Кадг е новнв философђ Итимадулетг у набвећоС« сво10и радости, да е изнашао начинг, како ће и волго С}'лтанову свршити, и народт. н-ћговг усрећити, све ово што е смислјо пописао. устане са сгодице, и текг што е косј^ счешлно и итимадулетску чалму на главу натакао да кт. султану иде, дође кг н^ћмЈ' султановг повЂрешидворннинг, нои га позове да кг сз ? лтану у кабинетг одма иде. Данишмендг узме са собомг свои новоствореннш владана планг, и оде кг султану управг у таГшив нћговг кабинетг. Султанг Шахг-Гебалг, бћ10 е у та0 парг врло добре волћ, и чимг свога новогг Итимадулета сп*'|зи, насм^е се иа н-ћга, па м} 7 рекне: „Но, прјнтелго Данишменде, еси ли се размислш, шта ћемо, п како ћемо почетн, да нашг предузетни посао добро свршимо, и да намг испадне за рукомг то, што смо наумили." „бсамБ господару," рекне Данишмендг, па онда извади изг н^ћдара свои планг, клекне предг султана,'и преда га н'кму у руке. Султанг мане рукомг на н^ћкШ манБ10 миндерлукг, и запов-ћди Данишменду да ту сћдне, а самг посади се на зеленомг кадифомг поставлЂнии, и златннмг роИтама обточенмИ своИ султанскји престолг, па почне читати оно, што мз е Данишмендг предао. Кадг е све прочитао, толико е стрплЈлш имао, да е све своимг султанскимг очима прегледао — поћути мало, па онда у усхићенго ђипи, загрли свога Итимадулета, и викне: „Но, прјнтелго Данишменде, видишг да се а нисамв преварш, што сам!. тебе за мога Итимадулета узео, н самћ тебе бол!> познавао, него што си тн самг себе, и зато се надамг одг тебе, да ћешг тн учинити, да Шаха-Гебала и наидоцше потомство свега шшннскога народа одг Кохин-Хине па до великогг мора, красно спомин^ћ и срдечно благосилн." 1еио ! Лепо! велнкш МогЈ 'ле, немоИ само да пром^ћнишг ћудг. 'Гако ми неумрлогг Браме, и великогг н-ћговогг пророка Мухамеда — Шахг-Гебалг вћровао е и у Браму и у Мухамеда. — Л самв Султанги нам*ћстникг н^ћговг на землБИ, а самг хоћу и да заповедамг, и влада мол хоћу да буде снажна, добро, врло добро си ме разум-ћо, бистрми Данишменде! гледап, настои па протерав те изелице, смрдлБивце и туђождере. Но, башг добро! благо Султану, кои ФилозоФа за Итимадулета има. Данишмендг врло се развесели, кадг саслуша р-ћчи Султанове, и помисли: добро е, садг самБ ув^ћренг, да то ше тако тежка стварБ владати, л самБ дакле криво о томг мислјо. бли нашг прјателв Данишмендг знао ово: „Поштеномг човеку непр1ателБ е свакЈИ невалао, а то управг збогг тога, што оваи на свакога мрзи, кои другчје мисли, него онг," мн незнамо тврдо казати, но заклгочили бн, да ше знао, изг тога, шго е држао да ће овнмг путемг моћи сг лгодма изићи на краи. Еле, нашг прЈптелБ Данпшмендг у веселго свомг чугоћи како му Султанг говори,

заборави да е Шахг-Гебалг Султанг, па се тврдо одважи, да што пре посао свои почне, зато и проговори кг Султану : „Господару ! тн мене добро шшгб одг детинства твога познаешг, тн знашг да е душа мон одг сваке подлости и мржн^ћ чиста, тако имаи тврдо поузданЉ, да ћу све учинити 1ПТО е за тебе и за твои народг, кои е срећанг да тн надг нвимг владашг, добро и валнно, и то ћу све чинити, а да никакве користи за себе непотражимг. Л нити ћу гледати на лица, нити на високе породице, но само ћу истражити оне, кои су валнни, и те ћу у твое службе метути." „Знашг ли шта," рекне Султанг, „тн донко ниси бмо кодг двора, зато и неможешг знати, како се гу ради; но ништа, н ћу теби показати, а тн си видимг здраво бнстарг, па ћешг после и самг дотерати како валн. Знашг ли тн, прјдтелго Данишменде, осимг што будешг ивно радш, гледаИ , па имаИ , у свакомг важнјемг месту и таинн прјатела; за ове, осимг тебе, нико друпН нетреба да зна, они ће теби за свакога, и о свачемг писати, и нвлнти шта се тамо говори и ради. Иаравно е, да ће теби на то требати трошка, зато ћу великомг сокровиштнику запов^дити, да ти дае изг мога главногг сокровишта толико новаца, колико ти одг потребе буде. Тн пакг гледаи, да на таИ посао употребишг честите и сов-ћстне лгоде; ерг знашг, драпИ прјнтелго мои, да се у то утпскуго и они лгоди , кои су наивеће грабу.тћ, пакг да бн до новаца дошли, често пишу и оно, што ше истина, и да бн се у послу нашли, и да се теби Ј 'миле, пишу и за добре и врстне лгоде доста пут1в зло, и нвлнго оно , што ни видили нису, а што е наицрн-ћ , и оно, што су само начули. Тн си до сада живш у тишини, бивш си се само сг твотмг наукомг, али тн ћешг сада бнти у свету, шта више, тн ћешг сада у свету радити, гледаВ да са обзиран^ћмг радишг, и да се лако варати недашг." „Мои ће господарг одговори Данишмендг, „са моимг радомг бнти задоволннг, „В о томе, што се тебе тиче," уђе му Султанг у р4чБ, „ни наиман-ћ несумннмг, но твое е срдце, као и твон филозофјн , чисто, а у свету ше све чисто, зато те и опомиићмг, да пазишг на то, и да свакога не држишг за онакогг, какавг се предг тобомг показуе: има лгодш, а има и доволбно и таковихг, кои едно говоре, а друго мисле, коима е медг у устш, а едг у срдцу, и кои да до чега дођу, увлаче се у ђаволску кожу, претвараго се предг већимг, а гледе, да и овога преваре, и да ниже одг себе гуле и газе. Оваи мов Итимадулетг, когг самБ сбацјо, ше самг по себи башг тако злочестг бно, но или ше ум^ћо, или изг лснбости н1е хотћо, да добро ирогледи, гди ће кога нам^ћстити. Истина е, да е доста и грабливг бно, но н му то толико не бн зам^ћрш, да е покраи тога па310 на способности и правду, да бн тако мои послови валано ишли, но онг е безг свакога избора, кои пре предг н^ћга до!)е, или за кога нби више моле, трпао у авно службе, па е тако за-

мрсјо све струке, да ћешг доста муке имати, докле размрсишт, и доведешг у добчрг редг, и удесишг тако, да не запин-ћ, и да ти послови нвни чисто иду. Н самБ се ув^ћрш, кадг снмб н^ћгове арт1е прегледао, да онг ше пазјо, гди су му шћш« еданг путг едно, а за тнмг друго, и сасвимг ономг првомг противно писали; онг те ум^ћо, а може бнги, нје хогћо да свати, да су тш безаконицн о стварма авннмг по своимг пнтересима писали, и тако изв-ћстја своа давали онако, како е кадг на нбшву руку ишло. 0 Данишменде! тежко мени, а тежко и свакомг Султану, кои врстна Њимадулета нема, кои у свомг Итимадулету нема искрена прјнтелн, и такову главу, коа е кадра, да све проникне, и да памти, шта му кадг кои говори , и шта му пише, па кадг кога у лажи ухвати, да га, за прим&рг другима, оштро казни. А кои могу бнти веће лаже и безобразницБГ одг онб 1 , кои садг едно, а после са свимг друго пишу, кои садг хуле а после хвале, и то едно и исто. Заиста несрећанг е свакШ Султанг, кои поштеногг Итимадулета нема. Иди, и тако, као што си наумш, сврши, и буди ми искренг и в^ћранг." Е, .то е изишло изг Данишмендовнхг прм^ћчашл.

Зачници. * Иовине су као и поштанска кола, т. е. полазе у изв-ћстно време на место опредћленл свогг. Нвима е свеедно , чимг бнли да бши натоварени, добримг или хрђавимг еспапомг. Кадг сатг куцне, они се крену, па бнли пуни, бнли праздни. * бднооки су навспособнш за зв-ћздоиспитател-ћ, ерг само сг еднимг окомг може се на турбинг гледати; дакле валн за нби подизати куле — астрономичне. * ШпиталБИ су затвори прброде, и наше су ш невол1> подигле. * Наибол^ћ е средство протнвг свакогг праздногг мишленд или дугогг времена, уредно и озбилБно занимаше. Природа намг обраћа таково на потребу, животг га уздиже на дужностб , а обичав узвишава га на задоволБство. * Да ли е онаИ заиста лудг, кои зна да е лудг ? * Човекг никадг ше тако близу среће, као онда, кадг мисли, да е у наввећемг степену несрећанг; бшо ма каква промена нћму е благод4нше. * Каква е разлика између адвоката и точка у коли ? — Точакг мажемо да се недере, адвоката мажемо да се што више дере. * У чему су списателБИ и раци едни на друге наликг ? — Могло бн се рећи, као што раци често натрашке иду, да и списателБИ често науке натрашке излажу, али се подоб!е нБ10во у самои ствари у томе састои, што они обое већу частБ стомаха у глави имаго. * Дебело ерг наличи на кринолине; оно заузима многа места а по себи е праздно.