Podunavka Zemun

252

наНлгобведостовшегк створенл. Бмло ии е мнло, што смјн, онде 61 .10, дн опрошгаИ узии-лЂ, н што последнви нутг ангелскЈн ликт. предг собомт. гледимт.. Одговорити нисамБ могао. Сажимао самв раменима. Стонло ми е на вр'у езика , да изрекнемг, како бм мн лако бмло, у наВудал-ћнш буџпкт. наИдалвше части света ићи, само кадг 61.1 се надати могао, да е тамо срести мог)'. Н самБ се застидто, али одб себе самогг. То нисамћ хтео, нисамк јои смео казати. Нападоше ме наедан.путг такова чувсгва, такове желћ, да се изаснимг. Н самв држао, да бм то неупутшли начииг говора бно; али, признаемг ти, Хари, да нје такавг био. Марјн прим4тила е мого пабуну. Она ме сматраше простодушно, и чинило се, као да у мошв унутрашнвости нсно читаше; али чимг се нћнг погледг сг моимг сусрете, чинило се да е мон забуна и н-ћна еобствена. Докг смо мм овако ћутагоћи едно предг другимг стонли, уђе н-ћнг дедг унутра. Говорг буде добродошло прекинутг, и започео се о свакидашнБИмг догађаима.

13. П о т а и н о у б 1И с т в о. Никада нисамк 6 бк ) у животу тако многострано узбзђенг. Волн кра.тђва, мБ1сао на Америку, судбнна мои прјнтелн, судбниа Католика, а кг томе, што самг унраво признати нисамБ хгео, мое наПвеће пр1нтелБство са господичномг Офз.1ПН1, — то све ше ми давало, да ноћу око на око склопимг. Нн нн шта нисамк се могао постоано одважитн. Садг предузео самБ, да у ЕнглескоД останемг, и крапнБостБ очекуемг , како о|,1 безпорочномг променомг подозрен-ћ двора и суев^ћрје Епископала обезоружао; садг у Француску ићи, да 6 б 1 у близости отечества бкго н признаемг, да мисао о могућности, лепу 0 <1 >алину видити, имала е у томе упливг —; садг, да сг тобомг у Италш живимг; садг, да на обале Потовмака сг прјнтелкима одпј 7 туемг, и тамо едну одг европеИске буре удал-ћну населбину подг мудримг законима оснуемг. Н нисамк знао, шта самв хтео. Доиста, Хари, признаемг, да нисамБ се сг господичномг Маршмг з'познао, одважен^ћ бБ1Л0 6 б 1 ми лакше. И 10 лгобимг. — — — У мпр1Пимг данима одважјо бм се, да 108 ова чувствованн изповедимг. Н бм н^ћиу руку просш. Садг мора моа мисао на друте ствари управл^ћна бБ1ти. Бњм е дужноств, да сс са самимг еобомг боримг. Стонло е до мене, да човекг будемг, независимг одг сваке страсти, и да вб 1шу стварв саслушамг, сг кошмг е благо хилнду другп скопчано. Данг присп^ћ, да се благородници кодг мене саберу, и 10штг нисамБ знао, какво ћу мн^ћн(в предложити ? — Пустии случав р^шјо е. Онав данг у очи скупштине, донесе ми еданг одг мои слугу едно писмо, кое е за време докг самк а сг пословима заннтг бмо, еданг в^стнпкг донео. п га разпечатпмг. 'Го е био

женскЈИ рукописг. Л симб се хтео заклети, да е те врсте госпиднчна Офалинг написала. Оне су гласиле сл11дугоће: „Милостинбш господине ! немоите данасг и сл-ћдугоћегг дана оставлнти ваше обиталиште. Предстои вамг несрећа. Вашг е жнвотг у опасносги п саиБ одгонетао ову загонетку. Све више и више бмнше ми нсна, да е господична 0Фалинг писманце писала. Одма у вече помомг обичаго заклгочш самк, да е посћтимг. Али ми е непоннтно бмло, како ме е могла о грозећои опасности изв^стити. Мож'да е чула одг свога деда, кои ме е већг често одг простоте Епископала предохрашо. Зашго ми нје аснје каза ла! Зашто ше Дун-Офалинг, као мои пр1дтелБ, самг кг мени дошао ? — Већг се данг клошо краго; н заклгочимг, да се о ствари бол-ћ изв-ћстимг, огрнемг нпунџе, и одемг у Офалиново обиталиште. Овде разумемг, да е одпутовао; а тако исто и н-ћгова унука. Неразположенг вратпмг се хитно натрагг. У близости мое куће наеданпутг острагу прободе ме неко. Окренемг се. У мраку ишло е више лгодш улицомг. Н повичемг: „Убица!" дотрче кг мени. Л кажемг шта се догодило. Наеданпутг будемг множиномг лгод1в обкруженг. Одпеду ме М010Г1 кући. 0 убици нншта се нЈе дознало. Хирургг гћшш ме. бданг ножнмГЈ убодг подг ленимг раменомг ребра се дотако и крозг месо прошао. Стварв е пада.та у очи. Цео Лондонг посведочш ми е участвован^ћ, и самг дворг. Моа кућа свакогг слћдугоћегг дана бмла е запшткиванама узнемпрнваиа; н самв примао више посћта, него што самБ желјо. Нвно се садг говорило о сазаклегјго противг мене. Неки су изгледали, гнушагоћи се овогг ужаса, не сасвимг незадоволБни. У новинама говорило се о коварству и дрзновености Католика у Енглеекои, и шштг кг томе додано (као да е накавг знакг бмо), да е британскш народг напосл-ћдку принуђенг у свомг праву противу вечнм угн^тнтелн, ма на кои н<.чинг бнло, обрану себи прибавити. Кодг насг е садг до тога дошло, да се не само са Фанатичнимг бесниломг таина убиства чине, него и сг ладномг крви саизволнва! 0 мое несрећно, оскверн ^ћио отечество! Но а га се лишавамт. Рана ме 1ме толико тиштала, колико гадне, срдцемг и духомг покварене нам-ћре садашн^ћгг лгодства. Н нећу више у ЕнглескоВ живити. Мон е намћра тврда, да у Америку одпутуемг, како бм себи и стотинамо б'ћднм ново отечество построш, куда беснећа философјн или крвожедна лгобовБ кг веронсповеди и слободи нашега времена свошмг подмукло-хероическомг и злобномг мисли шедопрла. 'Гм ћешг ми заиста веровати, Хари, да самв себе сл4дугоћегг дана после раненн могг у средг болова за покоЛна држао, кадг самв одг краткогг сна пробудивши се сл^ћдугоће писманце нашао: „Зашто, господине, презресте мого опомену? или непрпмисте цедулго, кого сзмб вамг на-

писала? Мачнни убодг, кои васг згод1о, и мене е окрвавш. Богу, благодателго, буди хвала, што се смиловао, те е рана истина близу срдца али не опасна. Клечећи молимг му се за ваше оздравлен-ћ. Мои ће се отацг вратити данасг у Лондонг. Милостивмв господине, поштедите себе. Н пишемг то са хилнду суза. Лондонг ми омрзо као разбоВничка пећина. БезумЈго 1пе нишга свето у свету. Н бб1 бнла спокоишн, кадг бн знала, да сте далеко одг Енглеске. Но вб 1 сге свуда у бож1имг рукама. Ослоните се на провиђенћ. Н ћу се ослонити. Н се молимг Богу непрестано за васг." Рукописг бмо е са пређашиБимг еднакг, и садг ми е бмло нсно, да су ове и оне врсте лепомг рукомг Марјиномг написане. Н 1 јно з 7 часпе нко ме е подкр-ћпило. Н метемг обадва писиа подг мои астукг; држао самв мого руку на артјго. Тако ми е бнло бол+.. Бно самБ дћпствително дете у М010и ран^ћноИ грозници. Хари, ова грозница, усамл-ћноств, беззаниман^ћ, спокоино санднћ о подобнои венери принело е моме срдцу више опасности, него ножг убице. СтарнИ Офалинг другогг дана дошао е у Лондонг. Н сзмб спавао, кадг е онг дошао; али заповедш самв, да га унутра пусте. Кадг се пробудимг, видимг га клечећа на ножноД клупици предг моимг креветомг. Онг е свое руке тихо на мое прси држао. Пћгово око бнло е кг небу управлћно. бдна суза као бпсерг сливала се низг образг. Н-ћгове устннце молиле су се полагано. Н нисамв кадарг перомг, да ти опишемг, какво е упечатлен-ћ ово чести достоино поавлен^ћ на мене учинило. То е бно молећји се МоисеВ. Кадг е прим^ћтјо, да самв се пробудјо, дође кг себи, устане и рече тихимг, умекшанимг гласомг: „Онг е насг разкинуо, онг ће насг и излечитп. Онг е насг }'дарш, онг ће насг и излечити!" Одг н-ћга самБ садг разумео, да е Марја ноћу нре покушаногг таИногг убиства мене крвавогг у сну видила, како самв н, многимг лгодма обкрЈ ? женг, одв}'ченг 6 бш . Зато ме е и опоменула. — Шга мислишг тн о томе, Хари? То насг опомшгћ на санг Калпурше о Цезару. 0! нешто е чудновато у овои девобчици. Дунг Офалинг опоменуо ме побј'дително, да Енглеску за неко време оставимг, чимг се мало опоравш будемг. Онг Н1е сумнно, да мрзостб збогг вере едногг епископала неради о мошб глави. (Продужонћ слћдуе).

Двве царнцс, дк«е удовнце. Царице су двје процвин^ћле У Призрену граду царевоме, бдна лгоба силна царг Сгћпана, Друго лгоба Царевић" Уроша, Мука имг се надалеко чула. Ше шала, осташ' удовице Обадвје, те се понуждише,