Podunavka Zemun

ЛНГТЂ 31 ЗАБ1ВУ II И1УКУ.

271

смо отворити, и прочитати, да све дозна што жели знати." Царица погледа е готово упрепашћена. „Тн мислишг, да треба писмо, кое ше на мене управл&го, отворити?" Врховна иадзирателБица показа рукомг сиешећи се на артш. Ногледаите, Ваше велпчество, печатЂ е већт. разкинутг. Вгл сте га у вашои ру^ цн згн&чили. 1оштђ е нуждно само папирг едно изт. другогЂ извући, да бм видили, одг кога е писмо написано. Н се смемт. обкладиги, да е оно одг лепе играчице Рикардо, конш се цај)Ђ тче у балету толико дивго, и о когоИ се кодг своп кавал'ћра тако изнсн10 да н1е никада тако лепу жену видго. " Царица ецаше болно, и две велике сузе скотрлнго се низђ образг. Али она Ш убрише брзо, и видило се, да се ови видими знакова нћногб узбуђенл стидила. „То е б^дно и слабо, да невернпка оплакуемг, рече она. Мени се пристои уредити и казнити, а то ћу и чинити! Кадг доликуе да самв царица и владателвица, то ми личи и за име криваца изпитивати, и у мраку крноће се преступлеше на видикг изнети. Н ћу дакле име тогђ лица дознати, кое се усудило , са супругомг владагоће царице таИну а притомг и казни достобну промену писама проводити. И, да би ово име дознала, морамг ово писмо отворити, садг ћу га дакле отворити! Али почемг ово чинимг, заклин^мг ее, да нећу више ништа прочитати, него еамо име. брг писмо отварамг не изг непристобиогг дгобопитства, него да име дознамг." И почемг е Мар1л Терезја при чистоИ свести бмла, и видила да има иуну властк кг д-1;лашо, кое ће сада извршити, разтвори брзо рукомг печатг, и одвои краеве писма едно одг другогг. Али верна себи заданоК заклетви, шедну врсту ове артче ше прочитала, него в само на подписано име очи бацила. „Рикардо! повиче она са одг лготине дрктагоћимг гласомг. 'Гн си погодила, Фихсииг, онг има лгобовв са Рикардомг! НвоП е царг писао, одг н4 е дошао оваи одговорг!" Она привиднимг спокоВствомг опетг писмо лепо склопи, као што е бшо и мету га на асталг. Само дркташе н^ћна рука, кадг е то учинила, и дубоко бледило прелети гои лице. Врховна дворанка н1е се дала преварити овиаг привиднимг спокоИствомг. Она е познавала ово врло добро, и знала е, да ово споковство само ветровитоВ тишиии наличи, коа страшноП олуи предходи. Она се приближи тихимг корацима враткма, и даде знакг у преднвои сали чекагоћемг духовнику да уђе. (СвршстакЂ сл-ћдуе.)

Б®га т Лу«аа. (Басна изг Хердера.) -Да ли самћ л што ? како, или а нисамв ништа?* тако говорише бол к' лучв. „Н всамБ ие-

што, а и нисамв, и едно и друго; често, кадг се са лепотомг могомг поносимг, искусимг ништету мого, докле ме тм наново неозаришг, и зракомг твоимг животг повратишг; зато св^ћтлећа лучо, а те молимг, рецБ1 ми, тко си тбј ? и како мене зоиу ?" „Тм се зовешг бол?" одговори луча , „и неварашг се, мое са чедо. Т б 1 се блисташг у красоти матере твое, кадг ти л зраке мое посудимг. И докле годг тн замномг чезнула бј т дешг , а );у те свагда наново озарити посувши те краснимг блистан г ћмг; но чј 7 ваи се притомг гордости, ерг тн безг меие ниси ништа, сасвимг ништа!" „Да шта си тн, св^тлећа лучо?" в То иепитаГт," одговори мати; „ерг што бн тБ1 одг мене чути и разумети могла, може ти већг и самг зракг мои показати; пакг и н-ћга самога нећешг сасвимг разумети моћи — естБ, и кадг н хилнД} 7 другихг створенл изаберемг, да пхг изнова озаримг, све е то само бол, а п самБ едина ђ. 31.

луча!"

Ж©1©вв. Н те гледимг, и кадг сунце иа зенику трепти мсномг, <1 те видимг, и кадг месецг краси вечерБ зракомг; Предамномг си, и кадг Лаорг лгобкозвучно крилма маха, Сву те видимг, и кадг магла с' мракомг бори с' плаха, Видигћу те и при жбуну гдђ пуполнкг цвета руже, Гледатћу те и у верту кадг зелеиг сва леже; Лгобитћу те п у дану кадг жуборн све и ираска, Грлићу те васданг нЂжио и рикг кадг в треска; Памтићу те лугг зеленомг докг од^ва с' лгобве боВно, И' теб' злато заборавит' нећу, чув ме нвно. д. н.

{Јачимбра. * Обично лгоди оно куде, нашто сами ни снаге ни вештине немаго. * Славноме Доситего вала споменикг подићи, рекли су многи; а зарг она незнатна плоча кодг београдске цркве, кон место означава, гди му кости почиваго, ше монументг србске немарности спрамг славнога мужа ? * Пов-ћстница е натрашке идуће пророкованћ. Црногорци су на Граову 12 ока турски колаГшШ скупили, штета е што те колаине млого невреде. * Жене су и по томе сретше одг лк>д!е, што — кадг до великогг достоинства дођу, немораго се надувати; тап имг трудг одузимаго кринолине. * Млоги лгодп доспеваго до неке впсине као и оџачари; ови као и они се провлаче крозг мрачне и укалане одушке докг до вр'а дођу. * .1епгерг е символг надежде, п тако е иачпн-ћнг, да е, ма одг кое страке да гасиатрашг, увекг ниличапг на готу (ј).

РЕБЈСЋ. (Народна пословвца.)

нс

& н.

КРАКЋ Н О Е Т А К '!».

Еракг. Шта имановогг у новинама, Петаче ? Петакг. Ништа важногг; конверенцш е одузела Власима конбсш О репг, коВ су они досадг у НБГОвомг грбу имали, а за Наполеоновогг сина веле, да већг ногомг иде. Е р а к г. Већг иде ногомг ? то е за нћга врло пробитачно и нуждно.

Е р а к г. ЕЗ. нје вавде, Петаче! морамо се растати. П е т а к г. Кудг си намислго, браОко ? Еракг. Та ндемг и н кудг и другм, на Врачарг. П е т а к г. На Врачарг ? — — ако тамо пођешг, немоП заборавитп да понесешг ашовг.