Podunavka Zemun

Цодунавка излази сваке Недед^ у вече, и ^ кошта за делу годину 5 Фр. ср. д \^ 5а иолу 2 ф . 30 кр., натри ме- ^ сеца 1 ф . 15 кр безг поштарини § сђ ношгариномђ 1 ф . више.

|јјШ ГЈредброити се Ж може кодг сваке | ц. к. поште. Изв внутрености Србие нека из^ воле у илаћснимб иисмама сђ новдима на кнБижару Госн. В. Баложића обратити се.

У Земуну 28. Сеатембра.

181531.

Лапуела« (СвршегакЂ.) в Закокт. } т чи," рече сасма ревностно, ,.да се викаква злоиг постпгнута ц-ћлв неиоже ослободиги гр-кха. . . Шта више наставлд свакога, да се одг злочинства у колико већма може укланл н вели да е то неизгладимни гр^ћхг, за кои ће ' #в само и онаи, кои е таково што Ј 'чин10 страдати, већг и сами потсшци истога; и да е то панена кизнђ. Ст> Богомг^ „И;п, овм речш могло би се извести, да е Донђ Фшипг," рече живописацт> носећЈВ подг икзухошг парчаДБ свога шгапа, .као и жена му дридворнмв богомолнпг. . . . А да како -ће се онг о светимг д^ћлима препирати ?" „Тако е, господине," рече оз&ијбно Исидорг" ' ^Али доиста." продужи вештакг, . . . . „Н шсамБ могао ни едну женскншо да погледимг, рк ше имала лепг стасг. . . . А како е то мо[|;ће, да е Мануела тако ако обчаравагоћа^? Н иислимг да. ово осећан^, кое ме на ма при^.поРгаеду какве женскин-ћ зграби, долази одг самогг поднебјн?" -• „Да ли се вм тога страшите ?'* упмта бзуитг. Донг Филипг иђаше поредг кола. „Маиуела," рече сасвимг променутимг гласомг, „ТБ1 си онав образг наручила ?" »Не!" I „ТБ1 ћешг твое учен-ћ молитвЈИ држати одг месетг сатјв, па«1МШб ноћи ?" 1л " Да ' и ' ћ ■ оде крозг шуму кг "преко ћуприце и упути се

Фидипг! ј потоку Аро крозг лива;

Кад1>' живописаиг Ииезила дочек по муие уведе

:ло, отацг Исидорг и |ма кодг куће 'Г. ђјеие. на краго шумице и безг паваћу собу на горн4мг спрату, гди е одма спреМЈо, да свои започетнв посао продужи. Отацг Исидорг небоећШ се нинаквогг подозренн до!;е крозг дворанЈ*. Кадг га е Мануела спазила, похити у собу Дона Филипа

да се за време ученн молитвш сг нкиме опрости; но Врата одб Филипове собе бмла су затворена. Нко несиокоина прими свое госте. — IIосле едногг часа одг ирилике дође Инезила кодг нби у соб.у, и рече (ззуиту: „Отче. еданг земл-ћд^ћлацг изг Сента -Фе дошао е да васг моли да иођеге сг нвимг и да супругу н4говогг арендатора, кон е на смрти, причестите." Исидорг сг места устане, п међутимг, замоли живописца да онг свои посао за време н^ћговогг одсз т дсгва нродужи. , Исидорг изишавши напол'ћ стане на све ' стране разгледати, небнли тога кои га тражи спазјо, кадг у истбји ма изиђе изг оближн-ћгг луга грдна лгодииа носећи на главп кожнми великш судг напун'ћнг нечимг, а тако исто исподг мишке еданг џакг. Одг н|и на очи натученогг шешира текг се овлашг могло дознати да е савг бБ10 гаравг. Непознавагоћи ову грдосш почне зебсти особито кадг му истми громовнимг гласомг „добро вече" назове. „Брате ! Ниси ли тм онаи земл-ћд^лацг, изг Санта-Фе?," рече Исидорг. „Ко то треба да зна?" — одговори. бзуита нгв бмо одвећг плашлкивг; али опетг почне у себи страовати и садг се упути преко ћупршце што е брже могао, освртагоћи се ненрестано, ерг се счрашш, да га непознатми не свали у гштокг, кое е лако могло 6 бјти , докг е преко истогг прелазт,. Црнацг лође за нвимг п мало подалЉ скине кожнмИ судг и џакг. Исидорг се у исто време окрене да види шта оваи ради. Но чимг се окренуо, странацг му на еданпутг у сукомг скочи, башг као разнренмв нгуарг. За тилми часакг стану се по ледини коирцати. Огацг Исидорг, премда е бно у боренго доста вештг, почемг е у млађнмг годинама гимнастику и рван-ћ у езуитскимг школама упражннвао, опетг е морао подлећи грднои нчини стринца, и непрестано очекивао да га истбш мачемг, кои е у руци држао пробурази. „Скидаи алБИне, лупежу !" повиче странацг бубагоћи га непрестано песннцама.

Отацг Исидорг скине горнго алБину, „И прслукг!" загрми странацг. И оваи путг нослуша га свештеникг. „Дал4 и кошулго!" „Зарг оћешг да свештеника обезчестишг и да гн гологг осгавишг !" пррдере се Исидорг, дошавши у иростБ и зграбивши руку разбоиника у коти е мачг држао. Опетг оборн бзуита на землго, коме ораменнке изкида и кошулго ва хилнду комада подере. У ис'1о време саспе му ва главу ону течностб , кого е у кожномг суду ност. бзуитг нотомг сасвимг изн.уренг устане и стане брисати густу течностБ сг очјго. Странацг е држао кожннв судг у рукама и непрестано обилазт око немоћногг, сипагоћи еднако течностк на местима где ова допрла ше. Исидорг бмнше савг умазанг тако рећи одг главе до пете. Кадг га е овако добро намазао узме пер1>мг напун-ћнн№ џакг и изручи ганан1>га. Отацг Исидорг буде за неколико тренутака у особито чудовиште преобраћенг, у исполинску птицу Да бм се овога нда што пре курталисао упути се Исидорг онако нагрђенг у Санта -Фе, кон е варошв одг н-ћга одг прилике 300 кораклни удалћна бБ1ла. Идући трудЈо се непрестано пера и црну течностБ сг лица да скине. . . . Злочинацг оде кодг потока, опере се. Затимг баци џакг и кожнми судг па похита што е брже могао свотМ кући, гди после неколико тренутака дође и у своти се соби заклгоча. То е 6 бто Донг Филипг; онг е знао да ће оваВ дога }јаи наиман -ћ за 24 сата по целои вароши Санта-Фе на све стране пући, па тако да бм се прикрГо, легпе. И то е мислт, да Веракрусански свештеници Исидора у свои редг више нећз примити, и дозвОлити му да у олтарг господнби приступи, већг да ће се побринути, да га што пре у колико е већма могуће одг нби удале. А како бБ1 се могла „птица" сакрити, помисЛ1Т, кадг га мораго прво нћгови укућани видити, па кадг ови виде онда е авно по целомг Мексику. Тако исто неможе се ни у госпонпци кодг „Ор-