Podunavka Zemun

316

П«МУ М ШК1.

„Ти си ми башг драгЈИ и пожелћннп гоств," одговори Алфонсг, „кога ћу из> самогг гостолгобГн дотле гостити, докг мј ' дубоко у срце не загледимг, или му нешто изг срца не изчунамг." (Продужиће се.)

515

520

525

530

535

б«>м на н «"гар'п. Кбуканивнона. (Цродужен^.) „Тадг одг мене и синови реву, „Еио Марко у Прилипу граду „Сбрапо се сг Релвомг и сг Милошемг ж Шш>има живи, шнвима погинуће, „За баба му нн хабера нје. „И Андрја какогодг и Марко „Никадг за ме да би упитао. „3 не могу сг Турцим' бои бити, „Но слушаКте мене старјега, „Да ми наше покупимо благо, „Да б^жимо граду Дубровнику; „Србш ћу землго напустити, ,Ето нбоизи нћнјехг воивода, „Нека б1го, некг узбпо Турке, „Осимг мене, ерг за ме не знаду. „Тако мене, браћо, послушаите!" Умо ГоВка, како томе каилг; Банг Угл4ша другу проговара : „Аваи мени, кодг такјехг брата ! „бсте л' лгоди, имате ли душу, „Да ли искру гоначки поштенн ? „Зарг вамг Н1е одг Бога страхота, „А одг лгоди зазорг и срамота, „Кадг садг подло землго напустнте ? „Да ли нисте у доброО св1ести, ,,Мож'да васг е пиво нреузело, „Те у пићу ружно говорите ? „брг е шанг гори одг будале. „Камо образг, кадг се подхватисте „Землго држат', пакг не уздржати ? „Камо хвала, Вукашине крадго ! „Кам' зидови, б1ели градовн ? „Што ти били тврдо поузданћ. „Виђи данасг, и ирогледаи, кралго, „ЛгобавБ вала и л^ена слога „У зидове б1еле градове „Те е истекг онда поуздан-ћ. „ТемелБ царству зидови Н1есу, „Него в -ћрностБ и послушна слога. „У насг тога нГе ни еднога, „Ето краа нашои госпоштини. „Али прје но се обрукамо, „Бо,тћ намг е св!етг промшЉнит'. „Премг покору смртБ е мала шада; „Св1бтг не ће вокора међу се, „Све се клони брата непогодна. „Или данасг, браћо, ил' никада „Послушавте мепе навмлађега. „Ви дижите по подручго воИску, „Н ћу главом! по свов землки поћи „Одг вовводе едне те до друге; „Позваћу ихг на боВ на Турчина, „Нека землго бране постоВбиву. „Порадг злобе п вике на кралн,

540

545

550

555

560

565

„Да СрбЈго не застану Турци „Непрнпрнвну, да е не унрме. 570 „Ако сретно узбЈемо Турке, „Нека зем.ш старешину бира , „Кои ће 1ои знаги угодити." Млађсгг слушат' зазорг старјему, Кадг му рјечв неповолБну каже. 575 Путг е правни невалалпу тежакг. Кадг то гонакг банг Уг.гћша видЈ>, Гј>е га гледе браћа попр1еко; Не спнше чекат' поговора , Но имг рече дв!е — три рјвчи: 580 „Идемг еданг по свои крал-ћвини, „И ко пође на бои, н не пође, „ ( Л ћV еданг ударит' на Турке, „Волимг мрјет', но укоранг живлћг'." Оба брата за млађега знаду, 585 Што годг рече, да порећи не ће; До гоначкогг кадг дође поштена Што науми, хоће учинити. И они се за нвимг поведоше, Отидоше да подижу воиску. 590 Банг Углћша посћде кулаша, Те полази све градове редомг, II з' нвима Србске поглавице, Свима каже, како гонакг прави, Сву истину, како иду Турци. 595 Банг Углћша овако велнше : „Браћо моа, Србске поглавице ! „Не браните кралн Вукашина , „Веће землго милу домовину; „Некг е земла мирна одг душмана , 600 „А ласно ће стећи господара. „Остан'ге се пизме и опасти. „Докле напастБ ову сузб1емо. „КралБ Вукашанг доеаднт' вамг неће, „Ни владати томг зе .илБОмг СрбЈомг. 605 „П самБ емацг за ту р!ечв мого." В-ћруго му Србске стар4шине, ГОначку му рЈечБ послушаше. Васоевићг дигао се Васо, И онг диже Зету и Морачу 610 И до мој н ону Гору Црну. Пакг се диже Бранковићу Вуче Одг Требинн на Херцеговини , Собомг диже силне Херцеговце. Банг Босански диже се Милутинг 615 Одг Маглан у краи Босне града, Уза нб ' иође Босна и Краина. Подиже се велика вопвода Одг Пазара Рела Крилатица, Што Г свои СрбскоИ человођа воДсци, 620 Што е шнБиме валане е воиске Одг Сћнице и Влаха Старога. Подиже се Бановићг Страхинн Одг малене поносите Банкске Уза нб ' иде нћгово подруч-ћ. 625 Одг бјела града Вучитрна Дигоше се три Воиновића, Са нБима су Косовци гонацп. Одг Ирилипа нодиже се Марко Са Андршмг, братомг рођешемг, 630 Оба беру око себе воВске. И ГОгг-Богданг одг Прокупли града

635

640

645

650

655

Впкну силанг деветг (Огонића, Деветг сина деветг воевода, А вонводе дигоше барнке, Иодг барнке позивлго гонаке. Подиже се Милошг одг Поцера, Уза нб ' иду Поцерци гонаци. II дпже се Миланг Топличанинг, Узг гонака има и гонака. II вопвода Ии.нг сг Косаинице Подигао свое подручнике. А воивода Грблнновићг Лазо Диже Мачву, диже ШумадЈго, II Подринћ до зелена Лима, Но Ср1ема неће ни Баната, Да му землн не остане пуста; Свака землн на Краини страшна Одг душмана, з.нехг нбанл1н, Што су клети саме шићарџје, 'Ге насрђу на Краине туђе. Пакг воивода Златокосићг Раде Са воиводомг Бјелићемг Вучомг Подигао Браничево равно, Кршанг Тимокг и Црну РЈеку. КралБ Вукашинг диже Метохјго, Воивод' ГоИко силну АрбанЈго, Банг Уг.гћша сву Маћедон1ГО, Сг воиводама, главнимг гонацима, Што Углћшн иду 110 Р16ЧИ, Посгоибину свого да одбране Одг зла госта Турчнна проклета. (Продужиће се.)

Обласб'!!!. па ДмЈру. Кодг све пазлБивости, кого е амурска областк у напнов1б време прибавланнпа и заслугама, кое е Руша тамо учинила, ва се привуш, навесћемо нован елћдугоћш интересантанг чланакг, НекШ немачкЈИ трговацг у Сан-Францјску, г. Отто Еше, већг одг више година занпмао се п планомг, како би трговачке свезе са новнмг рускимг населћницима на Ам}'ру заклгоч10, н почемг е у едномг путованго у Европу са некмг високимг рускимг званичницима у договорг н сагозг ступЈо, оправи онг прошле године едну ла!)у „Оскарг," и пронлови сг истомг крозгмореузг Ла-Пеирузг у Кастрјес-Бап, где 14. 10.ш стане. ПилотскШ чамацг дао е одг свогг дружства двадесетг лгодш, да бн „Оскара" крозг теСШЈГ1, тежко постое1ни пролазакг кодг предгорја Лазарева до Амура провезли. Са.чх Еше пакг избрао е угоднји путг преко Кизи низг Амург до Николаевска, где е 8. Августа присп4о. Николаевскг лежи на едноВ далеко пружаићов се високои равници, кон толикШ просторг као Сан-Францшко заузима и стрмо у рћку пада. ВарошБ е прЈатногг изгледа, и обкол^на е обилатимг шумама, само око 500 готара землћ око ове досадг су покрчене. Пшца отворена е на еднои страни према рћци, и у срединн стон нова сазидана и врло украшена црква са едшгаг већимг и четири манн торонл. Одг шлце пружаго се широки друмови, одг кои е еданг. рав-