Podunavka Zemun

•1Ив"И"В» 34 34В.1ВУ II ЕЗ1ЈКУ.

339

Садт. другчхе срде шое Неодлази са боишта, Лгобавћ даи м' и срце твое, Илг нетребамг ништа ! ништа! А да знадешЂ како жарко Тебе лмби срце мое, Како те к'о сунце арко И?сли. Ер -ћме у свакое; Како мисли 'вћкЂ о теби, Сладкои своши у самоћи, Како лик'ћ твои нос' у себи 'В '!п;ђ у дану, ' ј Љ ђ у ноћи; Неб' узроке навађала, Па да 1п е петг стотина, Већт. бн меии срдце дала, С ђ чарошЂ тво1И сви милииа. Иди пћсмо злосрећиице, Рсци ШјОизи : „ОВ! Узми р-ћчи жалостниие, Твои НедрагЂ што плачућ' сп^во.'* Небм ли се одазвала ГоркомЂ плачу срца мога, Небн ли ме услишала Либовника злогретнога. И. НедрагЂ.

ЈБуама аа« Даж1«в. # ) (По Ранке-у.) И у подпрмгћиомЂ иароду иалази се некш етепенг народности. Мн смо видили, како су Срби после смрти Душанове постепеио падали, ка«о су политичну свога самосталностБ, свако участје у нвномг животу у внутрености, у државн и цркви изгубили. СвакШ тренутакг нредходеће нвнове слободе имао е за сл-ћдство новт. грабежг. Доиста човект. е створенч, да се пати, н много сносити и трпити може: увекг се види,1о, да се нешто све горе и горе на пЈ'ту збивало. Садт. после краткогт, подкреплена подг Аусгрјомг и сносимимг станћмг, кое е одт. некојико Јодина себи путг прокрчило, нашли су се свТГ^онде, где су имт. противузакони насилници смрћу и личнимг робствомх претили. Ми знамо: да се нацјоналниј^ животђ у овомг народу и чувство самога себе пробудило и оживило у последнвимг ратовима, а пмено у срећнимг предузећаиа противг Нничара, одг кои су оии садг пропасти посвећени б!лли. Већг на границама бнћа и небића, до кои се допрло, морала се ова свестБ кг устанку пробудити, или уобште тога нје 6б1л0. Да.гћ разсматран'ћ да'ће мислима друпи праиацг, по комг ће се новг течаи народногг развптка понвити. Зем.гћд-ћлци и пастири, кои су сада оставнли свое куће и у планину побегли, намерава.11! су, да се натрагг врате, небоећи се за тело п животг свов. Но почемг сј ' хтели то нредузоти, моралн су свеобштни ратг започети. и таковомг иасилјш, кое се на наисуровш начпнг упражнавало, еданпутг за свагда спломг оружа краи учинитп.

Види брои Под. 15. т. г.

На то су се свп одважили. Землн, као што се поредг Дунава п Саве пружа, дели се у три велика оделена. Напзнатше е поделен^ средшлп, преимућственБтИ шумскји иредћлг, Шумадјомг названг. Оио, што Одавде широка, често наводнћна долина Мораве на еднон, а на другои страни сг почетка снловита, а поеле дугимг блатнимг просторнма обкол-ћна Колубара разлучуто, образуе обадве друге части землћ. У свакои овои части иородт се покрегг одг другп иредводителн. Ннипре су се у Шумадш нашле три народне иоглавице, ђорђе Петровићг, одг Турака прозванг Кара-ђорђе, Ннко Катићг и Васо Чарапићг. Нрвкш одг нбп опаи часг е умакао, чимг е осетјо, да су га уватити хтели. Текг што е бмо у намћренјш, да свинћ , кое е куП10, у Ауетрш претера и прода — ерг то е бша нћгова радна. кон е уедно наИбогатји и наОизреднји плодг ове зеилћ — кадг ал' наедани)'тг чуе, да су дошли Турци, кои га траже. Онг остави свонз стоку, да тумара кудг кое оће; са паетирима, кое е за свои посао наИиго, побегне у шуму. Оиг е пре тога служјо у фрапкору, бно е потомг и хаидукг — мм ћемо се изближе сг нвимг упознати — п као еданг одг наИсмћлш лгодп! б!ло е одликованг, као што е еданг и одг наибогатш 6 бш . Другш пакг, КатиЈтг, као булгокбаша подигао е све за оружћ способне лгоде свое землћ на ратг противг Пасван-Оглуа; онг е ббт0 мударг, речитг и храбарг. Васо е био желанг, да смртв свога брата Марка Чарапића освети. Они нису чекнли, да \и џелатн и конгошари дахјиски везуго и срамно смрти предаго, него су желили као елободнп лгоди да е сами траже и храбро за свои родг и отечество умру. Многи други скупили су се око нби, и држалн су за |-рехг умрети, а швдногг непрјателн непогубити; они заклгоче, да свакш свого главу са другомг главолг замени. Радостно еу дотрчалн хаидуци овамо, међу коима Г л авашг и ВелБко 6 бии су иабзнатнш. ВелБКО у знмнћ доба служјо е као овчарг, и као такавг ожешо се. Садг изнесе на видикг свое оружћ и евои хаИдучин украсг. „Тежко мени, повиче жена, кадг га е у овоме видила, а самБ се међерг за хавдука удала." Онг е гћпио сг тимг, да е садг свакји хаидукомг постао и мора постати^ сг томг речи пође, да свое другове и еапутнике тражи. За кратко време знатна се гомнла хаКдука и бегунаца кодг села Сибнице београдскомг окружЈго, изг кое е Катпћг и Чарапнћг родомг, сгекла. Овде запале обиталиште Субашиио, поубјнк) и оплпчкаго Турке, кое су опде иашли, и поведу наоружане Србе са ссбомг далћ. На. све стране летнди су вћстницп: „Когодг пушку ноепти може, нека на ноге устае и у оружаие се чете купн; обиталпшта субашина нека разруши, жене и децу у планину п у шуму одводи !" Тако се и збило. Ко н1е хтео, тога су снломг натеради. На овајј гласг устане сва землн сг оне стране Колубаре. Нковг Ненадовићг, о коме една песма вели, дн му ебратг н-ћговг Адек-

са на смрти налождо, да га освети, наиснвнје се у том1 делу одликовао. Лука Лазаревнћг, братг Ранновг, 1не гледао на то, што е браду посјо н попг 6 б1о, него се лати оруж1Н. Међг хавдуцима у овоп зсмлби иједанг н!е био тако страшанг као ћурчјн. Кадг е едномг одг прВБ1 ма у сволг животу нншанг погодјо, при чему су многи Турци узалудг после пробали, да погоде, омрзну тако страшно на нћга, да су му о глави радилн, и то га принуди, да кућу остави н у планину у хаидуке побегне. Садг онг дође, и носјо е барнкг предг Иковомг, кадг е оваи првБ1В путг нзишао. У нсто време нобунило се сг оие стране Мораве. Миленко изг Кличевца, познаникг Катићевг одг рата протнвг Пасван-Оглуа, човекг одг природе склонћнг кг мпру, но то нје било толико, што е опасиосћу заслеплћпг био, у кого су га нћгова знатностБ и богагство поставила. Сг нБимг подигне се Петарг Тодоровићг Добринацг, кои е онда а н дуго потомг у обттимг интересима сг НБимг у теснов свези 6бш. У свима трима окружшма 6 б 1 ли су Турци сг места изг села изтераин. ПобедителБИ нису дуго оклевили него заузели су многе мале варошнце, паланке назване. И овде нису пашли нпкакавг одиорг; они заузму наипре Рудникг и запале га, потомг редомг п друге. Турцн хитнли су, да се у тврдиннма спасу и обезбћде. Тако се започела бз*на Срба; за еданг тренутакг била е цела землн, сви дванаеств нахјн, села и паланке у рукама опи, кои су Турци пзтребити намеравали. Срби су рекли еданг другомг: свака кућа има свогг поглавицу: и народг мора знати, коме ће слћдовати. У еднои скупштини одг иаиотмћви! изг Шумадје састав.тћноп буде представл'ћнг сг почетка Главашг, кои се при изгнанда 'Гурака наИдћлателши показао; но оваи одговори: да се народг едномг хаидуку, као што е онг, кои нити кућу нн пол'ћ, и нигди ништа изгубити нема, неће никада поверпти. Они се сете кнеза Теодостн изг Орашн у крагуевачкомг окруж^к). „Богг сг вама ! рече оваи, шта вамг паде на па»штб ? ХаВдуку нека даду кнезови одпустно писмо: ерг ко ће кнезове покровителствовати, ако Турци опетг дођу ?" Но будући садг нити су хаидуци, исправно, доволбно поверенћ уживали, нити су пакг киезови хтели свое мирио зваше оетавити, то су морали едногг изабраги, кои е истина хаидукг 6 б 1 о, али е у нсто време и свого мирну раднго водш, као што е и воиека изг две чаети саставлћна била. У овомг положенго 6бш е Кара-!)орђе. Нћга представи Теодосје. Но ђир1је одговори: да онг неуме управлати; кнезови накг рекну: да ћеду га они саветомг нодпоиагати; — онг настави да.тћ: да га нћгова напраситостб чшш неспособнимг, и да му ова недозволнва, дуго говорити и затезати се, ио да ће се сг места жпвота лишити; ови су га уверавали: да е башг такова строгостБ необходимо 113'ждна. Тако постане Кара-ђорђе командантг Срба;*) ио ''') 1'ечк кочандангв Србје носјо е па печату. Доцн1е звао се В р * о в и н и В о ш д ђ.