Pogled na međunarodno privatno pravo

КАРАЕТЕР МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 87

је међународно приватно право нека апстракција. Право такво као што истиче из природе човекове, узима једну целину; оно се Формулише у обичајима, законима, уговорима. Формула је увек несавршена и тумачи имају да ју без престанка развијају и усавршавају.

31. Срећан сам био да нађем код једног од наших старих учитеља, Карла Димулена, начело доста различно од овога које сам критиковао. Он вели да статус ваља да се шири изван граница свога земљишта: «Олшт Еппдафиг ја габопе фотз итатета, еђ 1п сапза ћађепбе сопзепшп јизпњав тафитаз уе] ји сотлтитв.>") Димулен не говори о прилагодности, учтивости ни интересу. Опште добро Фигуришве у његовој Формули; то значи да не ће више почесни интерес свакога народа решавати, је ли неки закон персоналан; велики правник постарао се да дода природну правду и опште добро. Није ли то право које тече из природе човекове и грађанских друштава, право које ствара општу везу народа: Има, дакле неко природно право, које је извор и основа, позитивног права, закона, обичаја, или уговора. Одбацити филозофско право, то је одбацити право у његовој суштини.

Ове су мисли дивно развијене у талијанској школи, чији је чувени шеф Манчини. Талијани су идеалисте по својој природи и по својој судби; они презиру факта и то је појмљиво, јер

(1) Оштоша ја Оод, иб. 1, НЕ, Т (Ор. св, ТУ стр, 556, издање од 1680),