Pogled na međunarodno privatno pravo

ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА. 97

је такође само уображење ; огромна већина људи, из којих се састоје народи, нема ни најмањег појма о праву, па не разуме ни правнички говор; међу тим хоће се да незнање буде свесно начела, које изврсни правници једва могу да схвате! То значи хтети да светлост изађе из мрака. По моме мишљењу историјска се школа сувише брине о оном шта је било у Риму; правници су тамо уживали ауторитет, какав више нису нигде добили. Они су у истини стварали право и може се рећи да су они били органи народне свести, јер народ-господар беше правнички народ.“ Све је то историја. У модерним државама народна свест има званичне и уставне органе ; законодавна власт сваког народа ствара право или га бар пише; обичајни елеменат изгубио је сву своју важност, тако да се рађа пптање, да ли још има обичаја под владавином писаних закона: Што се тиче правника, њихов је положај сасвим измењен. Они не само да више не стварају право, но више се не може рећи да су они органи правне свести народа; њихова је мисија да тумаче ваконе. То не значи да је улога науке умањена. Тумачити законе значи схватити њихов дух и суштину; правник боље познаје закон но законодавац, који га је писао. Овај не може да предвиди тешкоће, које ће се појавити у примени; судство их констатује, а тумач их упоређује с текстом. Тако се обелода-

(1) Хаптеги, Стезећусћје Чез гоетивесћеп Рмуан-Весћив, 1 стр, 55 и са.

Е !