Pogled na međunarodno privatno pravo

ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИЗАТНОГ ПРАВА 21

могне човеку у делу његова усавршења. А први потребан услов да се човек може усавршити, то је, да ужива законска овлашћења без којих он неби могао живети. Човекова су права, дакле, независна од разноликости држава; он их има као човек т. ј. има их свуда.“

7. Једнакост странца и грађанина основа је међународног приватног права; ако странац не ужива, грађанска права, неби могло бити речи о одређењу закона, који би важио за његова права; међународно право, немајући тако разлога ва свој опстанак, постало би немогуће. Ето за што наука о међународном праву датира тек од наших дана, и једва се може рећи да она постоји. И доиста, ма да је призната у теорији као истина једнакост странца и грађанина, у колико се то тиче уживања приватних права 82 конодавци разних држава још су далеко од тога да ово у опште усвоје. И што је чудно, народ који је први прогласио права човекова у бесмртној декларацији 1789, донео је у своме законику наредбу противну утврђеној истини. Француски грађански законик разликује природна и грађанска права: он прећутно признаје странцима уживање природних права, али за грађанска права, он поставља начело, да ће странац уживати у Француској она, која су, или која буду признати Французима у уговорима с' наро-

(1) Мапе Рио шеегпадопаје стр. 152. Езрегвоп, Ј! рмстрто 4; памопа а аррПсајо аЏе гејагтоп! стуш тпеегпадопа! 1868 стр. 7—9.