Pogled na međunarodno privatno pravo

30 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА-

то што добра припадају извесним лицима, или што она имају да се одрже у Фамилијама, тако да узрок постанку закона не лежи у интересу лица чија се права и наредбе истражују, већ у интересу другог неког чија се својина и стварна права имају осигурати; или, дали је, напротив, сва пажња закона обраћена на лице, у цељи да се реши у главном његова општа и апсолутна, вештина и способност, као н. пр.. кад је речо малолетнима и пунолетнима, законитом или небрачном оцу или вину, о способном или неспособном лицу га прављење уговора. У првом случаја статус је стварни, у другоме лични.»')

Чл. 3. Грађанског законика понавља ову разлику. «дакони који се односе на стање и способност лица обавезни су за Французе и кад су ови у иностранству.) Ови се закони зову лични за то, што се они односе искључно на лице; Француз их се не може ослободити кад напусти своју отаџбину : ако је младолетан према своме закону, он ће остати младолетан и у оностранству, дакле, и тамо неспособан. Чл. 3. додаје да за непокретна добра, п кад су она својина странца, важи закон Француски; то су стварни закони. Грађански законик не изриче име статуса, јер је он поништио све локалне законе, да их замени једним јединим законом, који је обавезан за све делове Француске, За то су“ коба не може више бити између статуса, али он

(1) 0" Агпеззеап, 54-е рја оуег (овиугез ТУ, стр: 639, 640 и 656).