Pogled na međunarodno privatno pravo

ОСОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА ЗШ

постоји једнако између закона разних земаља. Замислимо да. Француз ступа у брак у иностранству ; закони који важе за брак лични су, п Француз мора по њима да се управља ма где се он венчао. Он се венчава у Енглеској, кад му је двадесет и једна година; енглески закони допуштају брак у ово доба без пристанка оца и матере, док Наполеонов закон то допушта тек са. двадесет и петом годином. Овако закључени брак у Енглеској не би вредио у Француској. Ако би Француз после смрти оставио добара иу Француској и у Енглеској, на његово наследство применили би се Француски закони за пепокретна добра у Француској а енглески закони за непокретна добра у Енглеској. Тако исто грађански законик важи за заоставштину странца, што се тиче његових непокретних добара у Француској. То је, у доктрини статуса, начело по коме се решава који закон ваља применити у случају сукоба два законодавства. Начело изгледа просто и јасно. Међутим, у старом праву правници су били сагласни само о једној тачци а то је, да је увек било тешко, или боље рећи немогуће применити ово начело. Холандски духовити правник Воет, вели да се контроверзе о персоналности и реалности готово не могу решити.“ Председник Буие“, један од наших најбољих прав-

(1) Уове ад Рапдесе 1ђ 1, 6 ТУ, раг И 1.

(2) Вошћег, Ођзегуанопв зиг Ја сошите ди дасће да Воџтеоспе стр. ХХШ, М 1. (оепшугез (6, 1, стр. 764).