Pogled na međunarodno privatno pravo

34 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

цима' И доиста чему теже уговори који стварају обвезе и права: Зар они најзад, не прибављају човеку, посредно или непосредно, ствари које су му нужне за живот Физички, интелектуални и морални! Тако, закони су лични, па и они који се односе на добра. Треба дакле утврдити као начело, да је сваки закон лични; т.ј. да се сви правни односи човекови, у колико се они тичу приватног права, решавају по закону који важи за његово лице, а то је закон народа коме он припада. Тако је начело, и ту треба да, му је граница.

Члан 3. грађанског закона Француског наређује, да су полицијски закони и закони сигурности, обавезни за све који станују на земљишту. Ово има свог разлога, јер свака држава има право и дужност да се брине о свом одржању. Закон вели, такође, да за непокретна добра, па и за она која су својина странаца, важе Француски закони. У оправдање ове одредбе Порталис наводи недељивост суверене моћи. Разлог је хрђав, јер се суверена моћ односи на људе а не на добра; но на сваки начин дух је законодавца, да су закони који се односе на непокретна добра, стварни, јер је ту у питању највећи од друштвених интереса — сувереност. Тако има закона од приватног значаја, који су у исто време закони друштвеног интереса, а чим је друштво интересовано да се неки закон поштује, извесно је, да сви они на које се овај закон може применити, морају га слушати, и странци