Pogled na međunarodno privatno pravo

36 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

народног права. Француз је свуда Француз и Француско право треба свуда да га прати. У томе смислу истина је, кад се каже да је сувереност недељива ; она се простире не само на добра, већ ина лица где год она хтедну становати, свуда где она имају интереса. Да се послужимо традицијоналвим говором статуса, сваки је закон лични и остаје везан за личност, и то не само закон који важи за стање и способност лица, већ и закон који образује Фамилију и о6везе које отуд излазе, што обухвата сва приватна права. Италија признаје ова права странцу, јер му она поштује народност; други народи имају такође поштовати талијанску народност признавајући Талијану право које му по његовом народном закону припада. Ово узајамно признавање права сваког народа, установиће између свију народа заједницу права, и оствариће, у домашају приватних интереса, човечанство, братство и јединство.“ Такво је начело народности, сматрано као основа међународног приватног права. Италија се слави тиме што је прва уписала ово начело у своје законе. Ја ћу се уздржати само у једном, но то се односи више на говор но на суштину идеја. Није истина да је човек апстракција, и да он почиње да живи само у недрима народа. Идеја народности датира тек од јуче и она је далеко од тога да буде усвојена у области политике. Да ли то значи, да до сада

(1) Езрегол, ЈЛ рмасрро Ф! палопаш а, стр. 29, 589, 106. Вратићу се на појединости.