Pogled na međunarodno privatno pravo

ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 37

није било људи ни човечанеког права ' Ја би се радије служио изразом персоналност, примењујући на човека оно што Талијани говоре за грађанина. Приватно је право пре свега, човеково право, то је један израз његова живота ; ако се призна његова личност, мора се, такође признати право које за њега важи. Народност само одређује које је ово право; но право може такође бити одређено за сваког човека, као члана једне државе, ма да се ова држава, не основа на начелу народности.

Ја овде само означујем начела, која се узимају за основу међународног приватног права, да, би показао колико су још неизвесне његове основе. Талијански закон чини једно ограничење и неку врсту изузећа, за законе који се тичу јавног реда и благих обичаја, то јест странац се не може позивати на своје лично или надционално право, када преступи један од ових закона.' И ова Формула није јасна; на њу ћу се вратити.

18. Прелазећи од талијанског закона на енглеско-амерички Согштоп Јалу изгледа као да се напушта ХТХ век, и као да се враћамо у средњи век. Један енглески писац“ признаја да је опште право европског континента савршено супротно праву, које важи у Енглеској и Уједињеним државама. Ма колика да је разноликост, која влада, у законодавстима и научним разлагањима на,

(1) Еврегвоп, Ј! ргеро 4! палопаша стр. 54 и сл.

(2) РА тпоге, Соптешатез оп !пеегпабопа! Јазг“ Е. ТУ. стр. 250.