Pogled na međunarodno privatno pravo

35 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

континенту, овде се бар признаје начело, да има персоналних закона, који важе за стање и способност лица, закона који су у тако тесној вези са лицем да га свуда прате. Енглеска признаје само територијалне законе. Филиморе има право што сажаљујв овако отсечну несагласност: како је могуће надати бе, да ће се осигурати да влада, право у приветним односима. народа, кад се један моћан народ изолује својом сувереношћу, и неће да призна други неки закон већ само свој, не водећи рачуна ни о народности ни о персоналности човековој.“ Изгледа као до за Енглезе постоји само један закон — енглески закон. Међутим овај искључиви дух није толико апсолутан као што изгледа на први мах! Кад енглески судија има да цени правне послове, који су се свршили у иностранству, он мора да води рачуна о страним законима ; само и овде се још он решава по начелу територијалности, поштујући једино закон 'земље где је свршен акт.' Појмљиво је, за што енглеско право не води никаква рачуна о народности. Велика је Британија држава која обухвата све делове света; њени су поданици народи разне расе, разних језика и обичаја; ова огромна владавина образује једну државу, а не један народ. Но на први мах, не може се разумети да Енглези, персонални и оригинални до крајности, одбацују персонал-

(1) УМезНаке, Рмуабе таегпаНопа! Ја, стр. 834 Љ 408.

(2) УУезџаКке, Рпуаје шеегпанопа! Ја, стр. 356 ХМ 404