Pogled na međunarodno privatno pravo

=

ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

да су Талијани одсудне престалице начела народности, али они једини, бар међ великим народима, то признају. Врло сам срећан што могу констатовати да сам дошао до истих резултата, и не знајући за њихове радове. Есперсон и Манчини то су прибележили.')

Има врло много примера ове разлике у мишљењима; показађу их у току ових штудија. За сада ћу само рећи, да науку повлачи за собом законодавство сваке земље. Прво дело о међународном приватном праву које је изишло у Француској — дело Феликсово, говори о статусима, и значајно је да је његово начело, начело обичајног права. Закони су стварни као некадашњи обичаји т. ј. они имају потпуну и апсолутну власт у границама државе која их је издала, и над стварима и над лицима. Само су по изузећу неки закони лични, тако да су обавезни за човека и изван државе којој он припада; али како се свако ограничење има строго тумачити, писац сужава у најтешње границе начело персоналности.:) То значи вратити се на реализам Д'Арнжатреа, не водећи рачуна орадовима Дпмулена и председника Буиреа. А и по самој доктрини статуса оно се може растумачити тако,

(1) Езрегвоп, Моуплепјо глшмасо 1 ЈаНа е пе! Вејло 511 Рио шегпамопаје рпуа(бо, стр. 11—=29, 55 9—96, Мапести, Варроге Га а 1 Јазшше де го (пеегпаНопа! еп 1874. (Јошгпа! ди. дг, тлб, рглуб, 1874, стр. 303).

(2) Еовнх, Тганб ди Агоје шегланопа! рттуб 4. изд. од Оћ, Петапеваг, 1866, стр. 19 8 9. 10 ни стр: 64, Љ 30.