Pogled na međunarodno privatno pravo

ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 13

да се прошири круг личних закона; но једино се начелом персоналности може постићи 0остварење онога што Деманжа назива сном једног јединог закона, који би важио за све људе. Тим су путем били пошли велики правници, које споменух. Тако Буме је обарао правило, на које се Феликс повратио: он је говорио да је персоналност правило а реалност изузеће. Деманжа, се не слаже увек са писцем, кога коментира; он нарочито критикује ограничења која, Феликс уноси у персоналност закона.“) Да ли ова противност не излази из начелне разлике; Тумач се држи Димулена и Буна, док је писац ученик Д'Аржантреа, а оваји Димулен били су разног мњења о свему што се односи на статусе.

Велим да начело стварности закона води порицању неког општег права, какво Савињи и Деманжа замишљају. Енглеско-амерички правници најбоље нас о томе убеђују. Народи чине оно, што налазе да одговара њиховом интересу, они су замитересовани да њихови закони буду обавезни за све који станују на њиховом земљишту, за, странце као и домородце, као и да се суверена власт простире на сва покретна и непокретна добра, која се ту находе, без погледа на то да ли су она својина странаца. Што се, односно способности и неспособности, узима у вид закон странца, то је што би примена домаћег

(1) Петапева,, Коеих, Пгоћ ш(егпаџопа!] ргјуб, св, 1, стр. 64, 4. издање, Вратићу се на ову критику.