Pogled na međunarodno privatno pravo

РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА 65

петом годином, Држећи се тако реалности оби-– чаја ваљало је рећи, да је исти човек који уго= вара. под владом два противна обичаја био пуно– љетан по једном а малолетан по другом, способан да прави тестамент по једном а неспособан по другом. А може ли једно исто лице у исто време да буде пунољетно и малолетно, способно и неспособној Може ли се тако човекова персоналност поделити и изазвати на: борбу против саме себе! Дух права бунио се против: ове бесмислице. Но како да се пзбегне реалност обичаја: Зар то није значило ставити се у супротност са сувереношћу, чији су они били израз: Може ли се обичај, који оглашује људе за тпунољетне са осамнаестом годином, применити изван свога земљишта, а на земљишту обичаја који простире младољетство до двадесет пете године; Речено је да то захтева опште добро и дужност да се избегну вабуне, које је изазивала реалност статуса. Териториална сувереност одбацана је као да не треба више да постоји од како су све провинције припале власти једног суверена ; у осталом по што је персоналност била призната у свим обичајима, узајамност је чинила да су све ствари биле једнаке, ма и под разним обичајима, од којих је сваки био самосталан и простирало своју власт свуда, у колико се то тицало персоналних закона,“

(1) Вошћег, Ођзегуаноџа зиг Ја сове ди дисћв да Вопгрорае. Ра. ХАМЕ М 40 и 12. (Овпугев, Св. Т, стр. 669),

сл