Pogled na međunarodno privatno pravo

66 РАЗВИЋЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАГА

Таква је била Димуленова доктрина ; она је била тако очевидна да су је најодважније присталице реалности обичаја морале признати. Д'Анжантре је био међ овима. Но признајући да је било персоналних статуса, он им је опет ограничавао дејства, што их је најзад готово уништавало. Али персоналност је одржала победу ; париски парламенат дао је за право Димулену. Но победа опет не беше потпуна. Било је предела Фводалних по суштини, где је реалност остала као владајући елеменат. Народност је била одређенија у Нормандији и Бретањи, но у другим провинцијама, и оне су полагале на своје обичаје као на последњи остатак своје старе суверености. Оне нису мислиле да дају својим обичајима ма какву власт, изван свога земљишта. Али с друге стрене, оне упорно не пристајаше да признају туђ обичај и онда када се то тидало стања и способности лица. Пото је тако било и са белгијским провинцијама ; учени Штокманс жали се на упорност Фламанских правника. о овоме: «лакше би било, вели он, отети Херкулесу топуз, но постићи да се они одреку праг вила, да су сви обичаји реални.'

Највећи духови изјаснили су се за персоналност. Но у области права ништа није трајашније од традиције. Узалуд се Содше псмеваше овом правилу, да су сви обичаји «реални»;

(1) ЗеосЕтапз, Пестопез, 11. Вошћег, ОђзегуаНопв зог Ја сопте 4а адиоћв де Вошгковав, Гл. ХХШ, М 43 н 44.