Pogled na međunarodno privatno pravo

82 КАРАКТЕР МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

и довољно је било, да је неко правило било записано у римским законима, те да се оно сматра као израз вечне истине. У Француској се говорило, да је то био писани разум. Па шта више, убеђење да Дигеста и Кодекс садржавају право у потпуном његовом савршенству, у толикој је мери било развијено, да је у њима тражено и оно чега тамо није било, нити га је могло бити; тражена су извесна начела о сукобима статуса. Како би римски правници обележавали правила међународног приватног права, још док ова наука није ни постојала. Питање нема за нас никаква, значаја, јер Француска, Белгија и Италија имају своје законе; римско је право сада само историја. Довољно је констатовати да су чувени научари брижљиво испитивали текстове за које се држало, да у њима има начела за грађанско међународно право; и они су морали изјавити да од тога ништа, нема. Савињи изјављује да би било немогуће тачно одредити каква су била начела римског права, у случају сукоба разних закона, који су важили у разним провинцијама. Вангеров велп, да текстови не дају никакво објасњење. Вехтер пи Бар дошли су до истог закључка.) Вратићу се на римске установе кад будем говорио о историји међународног права; за сада питам: где се

(1) Баујшпу, Бувћет Фез геепиасћео Кеоћеа, (Св. УЛ, стр. 77 (5 350), Уапсегоу, Бећгђасћ Фег Рапдесјееп Св [5 27, стр, 68. УУгесћ(ег, Џеђег Че Сошвоп дег Реуафгесћев сезеше уегзећтедепег Зелајеп (Атећју Еиг слуша веће Ргах5 Ов. ХХТУ, стр, 246—251), Ваг, Па паегланопаје Рмуаесће, стр, !2—15,