Pogled na međunarodno privatno pravo

84 КАРАКТЕР МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

Несигурност начела познаје се по говору. Шта, је врста нужности, врста прилагодности пли учтивостиј То се у крајњем резултату своди на особени интерес сваког народа, а је ли интерес начело;

Англо-амерички правници одговориће на питање. Они називају сотићу ој патопв начело, које Буије одређује као начело прилагодности и учтивости. Стори вели да је то права основа међународног приватног права. Ако је страни закон примењен у некој држави, то је за то што је ова сама на то пристала, а не може се узети да она на то пристаје, чим је ова примена противна њеним интересима. Кад закон ћути, судови ће претпоставком извести, да је њихова влада прећутно усвојила страно право. Не ће судија рећи: ја налазим да учтивост захтева да се има у виду личви закон странака»; но он ће се оснивати на међународној учтивости. Како ће се знати, да ли има или нема међународне учтивости; Узајамна прилагодност основана је на међународном пристанку и образује неку врсту обичаја, а овај ће се доказивати као што то бива са обичајима у опште, доктрином писаца и судским пресудама, То је оно што највиши суд уједињених држава зове општа практика цивилизованих земаља'). Ништа није неодређеније п неизвесније од обичајног права; несигурност је ова већа кад се

(1) Беогу, Сопгег ог Јазу5, Гл. П, 5 38, стр. 32, п у примедби пресуда Тапву-а.