Pogled u život

ЖИВОТИЊА И БИЉКА 39

А А _____--__________------______________е=

Па ипак се живи свет дели на животињски и биљни. Као у свим поделама у природи иу овој тешко је повући тачну и оштру границу између једног и другог.

Ми ћемо се овде задржати на једној од главних одлика та два света у односу на њену важност по опстанак живога света као целине.

Само биљни свет има моћ да из неорганске материје гради органску. Само биљни свет може мртву материју претварати у живу, ако под мртвим подразумевамо оно што припада „неживој“ природи, а под живим оно што припада само живим бићима. Мајушно семе жира у току година даће огромни храст. Сва та материја храста постала је из онога што су ваздух и тле дали развоју првобитне биљчице што се налазила у семену. Мртва материја претворила се у живу грађу храста. Мртво на наше очи постаје живо. Зар то није најпотпунија спона која се може замислити између мртве и живе природе То претварање неорганскога у органско, индустрија је којом се бави пољопривреда. Сваке године жање се хранљива материја којом се човечанство одржава а која је постала из ваздуха и земље, под окриљем Сунца, Жива материја се може на тај начин у бескрај умножавати, али засад под једним условом: треба располагати једном почетном биљном клицом, бар једним семеном. Јер у данашњим условима живот се може умножавати само преко живота. И може се замислити да је цео живи свет на тај начин постао из једне првобитне клице. Оно што остаје засада тајна, јесте начин на који је прва клица живота постала из мртве материје.

На тој изграђивачкој моћи биљног света почива опстанак целог животињског света, па и једног дела самог биљног света. Изгледа да је у живоме свету врло развијена жеља да се живи на туђ рачун.