Pogled u život

40 3 ПОГЛЕД У ЖИВОТ

Изузев хлорофилне биљке, сва друга жива бића, животињска и биљна, живе на рачун туђег живота. Биљке без хлорофила не могу живети без органске материје, која у последњој линији има своје порекло У хлорофилних биљака. Тако је например са гљивама и печуркама и већином микроорганизама. Животињски свет је вероватно могао достићи свој високи, ступањ развића у првоме реду зато што је добивао готову храну на рачун биљака. Нема општијег закона у живоме свету од тог готованства. Свака биљка, свака животиња има непозване госте, паразите који живе на њој, на њен рачун, и као захвалност за то задају јој смрт или бар болест. И то живљење на туђ рачун услов је њихова опстанка. Ко би нам замерио што уништавамо многобројна жива бића, биљке и животиње, за своју исхрану, када друкчије не може бити. Јер живот се може одржавати једино задавањем смрти. То је природни закон чијој се лепоти немамо разлога дивити. Звер вреба своју жртву, прекоље је, храни се њеним телом да би одржала своје. Она не може , непосредно да искористи ткива и органе своје жртве, већ их претходно свари, претвори их у низ хемиских састојака, па тек из ових гради своје сопствено тело и задовољава његове потребе. То је као када би човек порушио кућу свога суседа па из тога градива саградио своју. То међусобно убијање и прождирање као неумитни закон природе указује на отсуство сваке хармоније у живом свету узетом као целина. И они писци који су се дивили промисаоној хармонији живога света били су слепи према основном закону који њиме управља.

Према ономе што смо горе рекли излазило би да животињски и биљни свет стоје у опреци један с другим у погледу њихове исхране. Биљни свет, рекосмо, изграђује храну, док је животињски свет

аташеа аи ша а и ан