Pogled u život

ЖИВОТ У води 61 Не

осећају у тој мери као на копну топлотне промене годишњих доба. Испод извесне дубине те се промене више никако и не осећају, тако да море тамо има готово сталну температуру преко целе године. Али, у једном погледу бар, атмосферска средина је животу повољнија: она садржи много више кисеоника. Док у морској води има у једном кубном метру око седам литара кисеоника, у кубном метру ваздуха наше атмосфере има их више од две стотине. То ће бити узрок што су животне размене морских становника, и водених становника уопште, много слабије него у копнених животиња. Морска средина није дала организме са прометом интензивним као што је у сисара и птица. Слаба количина кисеоника у морској води тешко да би могла задовољити интензивна сагоревања топлокрвних организама. Ових нема у мору, са изузетком китова и сличних сисара, који су несумњиво дошли са копна, вратили се својој старој постојбини као вођени неком прадедовском чежњом. Они су морали да се потпуно измене прилагођујући се на нову средину. И они су то чудесно постигли, тако да необавештени мисле да су ти сисари рибе. Међутим, они су остали сисари, топлокрвни као и они на копну. Прилагодили су се у свему на нову средину, и по облику, и по начину свог кретања и исхране. Али у једноме само остали су копнени, ваздушни организми, а то у начину њихова дисања. Као што је познато, китови дишу у атмосфери а не у води, и зато повремено морају излазити на површину да би узели ваздух који им њихова домовина не може дати. То несавршено прилагођавање на средину у којој живе кобно је по опстанак њихове врсте, јер приморани да се појаве

на површини воде, постају лако плен људске насртљивости .