Pokret

покрЕТ 18

дана. Ток ових утакмица добро је познат да би га требало сад поново износити. „Б. С. К.“ је утакмицу против „Грађанског“ добио јединственом пожртвовгношћу својих играча, који су на овој утакмици имали да рехабилитују свој клуб после пораза који им је неколико недеља пре тога приредила „југославија“. Иначе, мора се признати да је „Грађански“ на овој утакмици био технички јачи од свог противника.

Другог дана „Грађански“ је за противника имао првака Београда „Југославију“, који му је потпуно дорастао ин у техничком и у тактичком погледу. То се најбоље могло опазити у другом полуер-мену игре када је „Грађански“ био приморан да се ограничи на одбрану. Колика је надмоћност „југославије“ била, види се и по томе, што је она у друго полувреме ушла са 4:1 на своју штету, а завршила га са 5:1 у своју корист.

Ово је прва победа наших клубова над „Гређанским“ и вредно је да се то нарочито нагласи. То треба учинити, јер је пре две године „Грађански“ долазио у нашу престоницу да приреди екзибиционе утакмице и наше клубове побеђивао са великом голдеференцијом. Од тада потиче оно велико потцењивање наших клубова од стране загребачких. Отуда Лоптачи Савез није Београд нукеда узимао у обзир приликом склапања нашег државног репрезентализзог тима, ма да је у Београду увек било пејединаца који су са пуно права у њега могли ући. Од скора се та неправда почела у Загребу увиђати и донекле поправљати. Требало је да дође до овог пораза „Грађанског“ па да се на Бесград почне гледати др гим очима. Тако су Београђ нима Д. Петковићу и Д. Јовановићу — из „Југославије“ — обезбеђена сад стална места на полуткама у државном репрезентативном тиму, „Као што се одбрана не може замислити без Врђуке, рекао је један загребачки лист, тако се навала не може замислити без Д. Јовановића“. Београђанима морају ове речл бити необично драге. Исто тако карактеристично је писање загребачких листова после утакмице „Грађански“ — „Југославија“. „Бити поражен од „југославије“, каже један од њих, није срамота ни за најјаче клубове“. Ово је можда један од најлепших комплимената учињених нашем футбалу.

Не би требало далеко ићи и извлачити и оне закључке који нису тачни, Загреб је и поред ове победе наш највећи спортски центгр. Али, резултати ових утакмица показали су да разлика у футбалу није тако велика између Београда и Загреба. Снаге су приближно једнаке, бар квалитативно, а то је довољно да успехом и напретком нашег футбала можемо бити потпуно задовољни,

„МОРАВСКА СЛАВИЈА“

У спортском погледу Београд није добио ништа гостовањем овог чешког провинциског клуба. „Моравска Славија“ отишла је два пуга тучена. Прву утакмицу, против „Б.С. К.“ изгубила је са 6:1, дох је другог дана, против „Југославије“ пораз био 9:0.

Ипак, ове утакмице имале су ту добру страну, што су

показале да у Београду могу данас проћи добро само првокласни клубови.

БЕЧКА „АДМИРА“

И Таквог првокласног противника београдски клубови добили су у бечкој „Адмири“.

Утакмицу против „Б. С. К.“— „Адмира“ је добила са 4:2, а против „Југославије“ са 5:3. Не само да смо се на овим утакмицама уверили о техничкој надмоћности средњоевропских мајстора, већ смо видели да је врло важном питању тактике код нас посвећена недовољна пажња. Јер ако је прву утакмицу добила у потпуно сигурном стилу, утакмицу против „Југсславије“, „Адмкра“ је требала да заврши у најбољем случају нерешено. „Југославија“ је држала одвећ отворену игру, те се тако ова утакмица свршила њен'м поразом, ма да је могла да се претвори у врло лепу победу. Овгј пораз поучиће њену одбрану да овакви противници као што је „Адмира“ нису мртви чак и кад изгледају да су.

ЕН.

У ибдућим бројевими „Покреша“ биће репродукције ра-

дова Г. 1. Петра Добровића, Томе Росандића, Марина Таршаље, Саве Шумановића и ш. д.

БЕЛЕШКЕ

Београдско Академско Позориште, које је проште позоришне _ севове давало Чеховљевог „Галеба“ 'Чајку), спрема и за ову годину неколико нових комада. Почетком фебруара даваће у „Мањежу“, као своје прво вече, два комада у једном чину: Гогољеву смрш од Улде ика Донадинија и Даћу од Ранка Младеновића. Пре представе одржаће Г. Милош Црњански конференцију о нашој модерној драмској књижевности. Комади су спремљени у режији Г. Мике Ристића, члана Народног Позоришта.

Академија Наука изабраће 18. фебруара два стална члана и пет дописних чланова. За сталне чланове предложени су Г.Г. Д-р Милутин Миланковић, професор београдског Универзитета и Иван Мештровић, За дописне чланове пгедложено је десет кандидата; то су: Г. Г. Фридрих Кацер, управник етноолошког завода у Сара еву, Франц Дал, професор Универзитета у Копенхагену, Хиполит Делсај, директор института у Брислу, Фердо Шишић, професор загребачког Универзитета, Мија Кишпатић, професор, Августин Мусић, члан Југословенске Академије, Јован Дучић, Вељко Петровић, Иво Војновић и Сима Пандуровић.

У „Одјеку“ Г. Грола и „Комедији“ Г. Трајковића (дакле, може се рећи, са званичне стране, објављено је да је наша Позоришна Управа позвала на гостовање у Београд групу чланова дисидената Московског Художесшвеног Театра, који Бе крајем фебруара гостовати у Загребу, гарантујући им за 4 пгедставе са приходом од 25.000 динара од сваке. Очекује се одгозор Художника па да се утврди време гостовања. Ако ова трупа, у коој се налазе наши стари познаници Госпођа Германова, Крижановскаја и Гречи Г.Г. Масалитинов и Шаров, дође у Београд, имаћемо прилике да видимо, сем „Вишњевог Сада“ и „Ујка Вање“ који су спадали у стари гепертоар Художественог Театра, још и нове комаде од Андрејева, Дикенса, Тагоре, Ибзена и „Село Степанчиково“ од Достојевског.

Данас је свечано отварање Сликарске Изложбе коју Друштво „Ившјета Зузорић“ приређује у просторијама вграде бившег Министарства Иностраних Дела. Радове су изложили сликари из „Ладе“, „Групе Шесторице“ и „Групе Независних“, укупно око 30 уметника,

Ових дана излави „Бранков Алманах“, посвећен Бранку Радичевићу чија ће годишњица ове године бити прослављена. У Алманаху се налазе песме, фотографије и аутобиографије неколицине наших познатијих живих песника: Августина Ујевића, Милоша Црњанског, Растка Петровића, То-

лора Манојловића и т. д. Алманах је уредио Божидар Ковачевић. БИБЛИОГРАФИТА

Рудјард Киплинг: Голишан, приче из Индије. Посрбио Др. Никола Цвијановић, предговор написао Станислав Винавер. Издање С. Б. Цвијановића, Београд,

Стојан В. Живадиновић: Испод Озрена, приповетке. Издање С. Б. Цвијановића,

Филип Филиповић: Развишак друштшза у огледалу историског материјализма. Издање књижаре Геце Кона, 1924.

Ромен Ролан: Бетшовн. Превео и предговор написао Божидар Ковачевић, Издање С. Б. Цвијановића.

И. С. Тургењев: Пролетње воде, роман. С руског превела Олта Којић, Издање С. Б. Цвијановића.

Воссассто: Пекатегоп, потпуно издање, књига [. Прелговор и превод Јакше Седмака. 70 илустрација Кде Ноорсе-а. Издање Народне Књижнице, Загреб. Цена 25 Динара,

Срет. М. Аџић: Учитељеве забелешке, низ примера из васпитачког рада. Друго издање. Издавачка књижара Геце Кона, 1924.

Бранимир Ћосић; Приче о Бошковићу. Издање С. Б. Цвија-

новића, 1924, — О овој књизи биће говора у нашем идућем броју.