Pokret
20
покрет
пре тридесет година, подитао диван споменик у род“ ном граду Шибенику, свршио је прве студије у Дал= мацији, где је за његове младосте владала, готово махом, италијанска култура Положивши матуру, млади Шибенчанин — тек шеснаестотодишње момче — одлази у Џадову да се ода правним наукама на оном чувеном универзитету, где се у то доба приморска омладина готово без изузетка школовала, У Падови се Томазео уповнаде са многим младим људима,
__НИКОЛА ТОМАЗЕО -
"који су допније изишли на глас као јавни раденици, а међу осталима, и са чувеним филозофом Росмиг нием. Год. 1822. положивши са добрим успехом правне испите, врати се у домовину с намером да, се посвети адвокатури, Границе малог Шибеника биле су, међутим, постале сувише уске ва његов таленал,
и након годину дана, Томазео се поново враћа у Паз.
дову, одакле ће, после кратког времена, прећи у Милан. У тој вароши се он, у први мах, посвети ног винарству, али та слаба зарада убрзо натера да се пресели у Фиоренцију. Ту постаде сарадником чавог писа. »Апеојовта«, који је у то време био на гласу са својих либералних идеја. Не прође дуго времена и »Антологија« буде забрањена, 607 својих политичких тежња, а њени сарадници =—у колико не беху припадници војводства. Тоскане — протерани из
земље. Томазео оде у Париз, где је од свог публициг
стичкот рада живео до 1889 год. кад му бечка влада · као своме поданику лозволи да, се настани у Венег пити која је у“ то лоба стењала -под канштјом ауг стријских каплара, | ;
Али Томазео не беше човек који је могао да равно-“
душно посматра тадашње јавне прилике у Италији,
(Он се скоро баци на политику, те скупа, са Данилом Манином и осталим италијанским првацима, затражи да. се Ломбардија и Венеција — две покрајине пода ложне Аустрији — прогласе аутономним. То та, разуме се, доведе у сукоб са подозривом Метернихог вом полицијом, и он буде једне ноћи притворен. Тог мазеово ухалшшење одјекнуло је врло непријатно у Далмацији, и кад се, 25-ог марта 1948. тод. У да» требу народни људи из Троједнице састадоше да, се договоре о захтевима који да се поставе бечкоме двору, двадесета тачка дотичне представке гласила је: »Ови политички преступници троједне Краљевине, именито пак списатељ и домовине вриједни син Никола, Томазео, имаће да. се пусте на слободу«. Ово нам најбоље казе колико се већ тада. Томазеова личност у народу ценила.
За чувеног устанка у марту месецу 1848 гОД., народ ослободи тамнице и Манина и Томазеа, те у Млепима прогласи републику. Томазео постаде ми нистајр јавне наставе и као такав основа, катедру за српеки језик и књижевност. Кад су Млеци, после крашког времена, шонова доспели у аустријске руке. Томавео је морао опет у изгнанство. Он се тада, наг стани на, Крфу. где је остао до краја 1853 год. Из Грчке пређе у Шиемонт, а отуда поново у Фиоренг пију, где је остао до своје смрти. Умро је, како видесмо, 1-ог маја. 1874 год., а. сахрањен је у Сетињану. крај Фиорентије. -
Никола Томазео је био ванрелан човек и као. умни раденик и као карактер. Један од његових нај већих штовалала, ЈЊудевит Вуличевић, писац књиге Моја мати, назвао та је иввесном поиликом књижеве ником »по посланству Божјем«. Јак прозни писац, топао песник одличан критичар, филолог, Толозоф“ и правник. 'Помазео је — на италијанском, франшуг ском и српском тезику — написао читаву јетну библиотеку: али што је код њега наточито значално, пелокушно њетово лело прожето је јелним постотаним етичким сметом_ коме је он потчињавао све остале натоне и преимућетва своје душе. да њега. је штампана, реч била светиња, а књижевнички посао једна. духовна мисија. Зато је с разлогом сматран као један
гол главних васпитача свота времена. -
Налбоља, Помазеова лета, наштисана. су на. тезику италиланском. Ту долазе на тово место »Речник
"итал. језика«. »Речник синопима« п коментат Дан= товој »Пожанственој Комелтти«. Овај умни Оловен је не само сРоле пме везао за лителатони покрет обнова љене Италите. него 1е завео истакнуто место и међу осталима, итатијанске слоболе и ноалтионалнот 122 линства. Та ипак. не би се мотто казати ла је То"магеб у“ Италтти био богана како популатан- Биће да. је томе била донекле крива и строга оттоловсија њетових тетитиовних илеја, и неприлатолљивост њетове филозофтте: али је његовој репутатији ~“ Итаг типу хгрек највитте сметало то што је Томазео био по крви (Словен и тто те то своје словенство не само признавао, него се њиме чак и поносио. Талијани су
- се, лолуте, њиме дичили и оним је. “ истини. много
мелута учинио али. бадава. они су у њему назираги полатињенот »Оклавона«. генијалног ваорваљтна који их !е у многом чему надмудрио, но који је опет зато
- остао = ватварин.
Томазем се за втеме натотносне ботбе у“ Латма= штити. ттоттоватало тпто ту бобу то сам нтуле трихватио. уместо ла своте перо посвети туђој култури. Тај
_ приговор није сасвим без основа, али се дотично пи-