Pokret
покрет
тање третирало сувише једнострано И, тако рећи, ломило преко колена, нису довољно узимане у обвар опште културне прилике у Далмацији у време 10 мазеове младости и његових студија. те су прилике, међутим, одводиле на странпутицу многе наше, иначе честите младе људе оног времена, Разлика је само у томе што су се многи од њих доцније, као зрели људи, свог народа. одрицали, док је !омазео свој 382 вичај и свој народ увек љубио и у њетову одорану глас давао, Нема готово једног његовог дела, у ком се не би сећао свога народа, О нашем језику, на пример, _ имамо од њега неколико одличних написа, а у више махова. писао је и о разним нашим књижевницима: о Вуку, Доситеју Обрадовићу, Божидару Петраног вићу и др. За српску народну поезију вели: »Вукове су песме најстарија, најепскија и најлепша народна, поезија у Европи; то су за српски народ документи племенитости и јеметво сјајне будућности«. Томазео је дао још много доказа. о својој искреној и топлој привржености народу и земљи свога порекла. »Олог венска крв — вели он јасно на једном месту — тече и у мојим жилама; с тога желим славу и напредак словенском племену, а његове мане и погрешке жалим«. На другом месту се он тужи на Пољаке, што не – виде него Пољску и што не раде у споразуму са осталим Словенима, Кудећи Талијане што, уопште, презиру Словене, он их мудро опомиње како »пре
ПЕТАР ДОБРОВИЋ
21
ере
зрени народи држе често у рукама кључеве будуће ности«. » Што се Оловена тиче, — додаје на крају Томазео, — они могу да покажу више споменака, уљудбе и лепоте но читав Пиемонт«, А о Дубровнику вели: »Дубровник, који је изгледно неговао слог венску лилераљуру, дао је у осамнаестом веку више чувених латиниста но цела, Италија«.
'Томазео је тврдо веровао да је словенско племе позвано да веже север са југом, и да својим свежим и чилим енергијама, обнови европску културу. Човек који је имао такве погледе на своје племе, и који је народ свој тако љубио и ценио, не сме да се назове
— одметником, већ заслужним родољубом, ког су само
прилике спречиле да се роду своме у оду.
Илирски покрет је, истина, у Томазеу нашао од» лучног противника и он је 1861 год. написао неколико чланака против спојења Далмације са Хрват, ском, Он је у том спојењу назирао неку нехомогену и пренагљену везу. »Не желим, вели, да: Далмација, пође за. стопама оних талијанских покрајина, које се бацише у наручје непритрављеном народном једин» ству, не створивши томе нужне предуслове и не пред; видевши тешкоће будуће заједнице«. Ове речи кад их оценимо у перспективи данашњице, одају у писцу сталоженог политичара, који је, у неку руку, распог латао даром пророчким, | а
Томавео је био у преписци са многим књижев-
пуној мери
ОСТРВО ЛОПУД