Pokret

листовгма изађе само с времена на време по која белешка или приказ нексг филма. Сви београдски листови завешће филмску критику тек оног дана кад директори тих листова увиде да публика ништа не добија нападима на кикематограф уопште (после којих су биоскопске сале опет пуне) — и да ће се за њу много више учинити добрим и непристрасним критикама него тим нападима.

Сматрајући да ће се и ва публику и за одомаћење филмске уметности код ва: најкише учинити искреном пропагандом ва добре филмове и оштрим нападима на све рђаве продукције којих, на жалост, има још много, „Покрет“ ће, од свог идућег броја, доността сталну недељну филмску хровику у којој ће се говорити о свим филмовима који буду приказивани у нашим биоскопским салама и пратити сви догађаји код нас који стоје у взаи са филмском уметношћу.

Делта ПОЗОРИШТЕ

ВЕЧЕ КЛУБА „МАКС НОРДАУ“

Мање више успело вече, са обилним програмом и пуном салом; два позоришна комада, једна алегорична слика, реч председника, две тачке балета и две рецитације. Све тачке, осим балета, изводили су дилетанти. 5

Прва комад, „Насамарени Парнас“ од С. Каца, превод с немачког, доста је несрећно изабран. Једино је занимљиво што се свг дешава у чисто јеврејској средини. Затим долазе две рецитадије Шантићевих песама; симпатично рецитују мали Јаков Пинто и грациозна мала Реја Ашеровић. Госпођица Рики Леви, балеткиња Народног Позоришта, дала је један валс са веловима и једну сасвим успелу лутку. „Род се враћа“ је позната алегорична слика васкрснућа Јерусалима и Циона.

Најзанимљивија тачка те вечери била је несумњиво премијера „Ерев Јом Кипур“, комада у једном чину из савременог живота Београдских Јевреја од Др. Давида Албале. Комад је написан са талентом и укратко износи проблем модерних Јевреја, проблем вере и националностг.

Вече просветног клуба „Макс Нордау“ било је, У главном, посвећено више Јеврејству него ли уметности. Мислимо да је требало посветити више пажње и овом другом циљу.

СПОРТ

АУСТРИЈА—ЈУГОСЛАВИЈА

4:1(1:0)

Утакмица која је на дан 10. овог месеца довела до су

срета- наш футбалски репрезентациони тим са репрезентацијом Аустрије донела је целом нашем спортском сзету велико разочарење. Очекивало се да ће играчи Аустрије, који сакупљени у репрезентациони тим представљају велику опасност, бити јачи и победити. У прошлом броју и ми смо указали на ту снагу аустријске репрезентације. Али да ће наши играчи бити тако слаб противник за Бечлије, то се нико није надао, Колико су наши играчи учинили слаб утисак најбоље илуструју мишљења појединих компетентних личности,

Капитен аустријског тима, интернационалац Брандштетер, одговорио је на пигање једног новинара: „Јесте ла били на утакмици 2“ — „Јесам.“ „Што ме онда питате кад сте све видели»!“

Јер заиста онај који је био присутан овом поразу наших играча није имао шта да пита. Наша репрезенгација, врло добро састављена, играла је тако рђаво како само може бити. Никакве везе међу играчима, слаба халф линија, навала која је врло ретко имала да пуца, а и кад је пуџала то је било врло несрећно, — све то може да нам да слику бедног утиска који је наш „репрезенгативни тим оставио. Резултат не одговара игри. По мишљењу и искрсном признању свију присутних, наш пораз могао је бити много већи,

Савезни капитен Аустрије, Г. Мајсл, који је и саставао тим гостију, рекао је о нашим играчима: „О вашим играчима не могу много рећи. Не чудите се резултату, јер данашња игра је плод нашег дугогодишњег рада и наравно је да ви данас још нисте у стању да нам будете равни“

Беч«ки спортски критичари такође су једнодушни у својим оценама: „Наши су играчи били за класу бољи иако су се ваши играчи пожртвовано бранили,“

Што се наших играча тиче, не може се ни о једном рећи да је био на свом месту. Чим нису могли дати добру скупну игру природно је да пред мајсторима какви су Аустријанци

никаква соло акција није могла донети какве било резултате, Загребачки спортски критачари приписују пораз хетерогеносси нашег тима. Исто тако, кажу, при саставу се гледало највише на то да се задовоље сви лоптачки подсавези и узиманисуи играчи која нису одговарали своме месту. На очито се критикује“ игра халфова Курира и Родина, левог крила 'Џефера, а нису поштеђени ни Петковић и Јовановић који су играли на полуткама. Нама се чини да у тој критици има мало пристрасности. Да ли је могуће да нису ваљали само они играчи који нису из Загреба»! -

Узрок поразу треба тражити мало и на др;гој страни.

Прво, наши играчи нису одржати ниједну тренинг утакмицу, а-

целу зиму провели у беспосличењу. Кез икаквог тренинга није се могао ни счекивати бољи резултгт. Друго, а то је најважније, играчи Аустрије су својски играли. Играли су онако како најбоље умеју. Нико нама није крив ако нам једна победа толико заврти мозак да смо у својим надама смели толико колико не бисмо смели бити. Овакве утакмице могу само да нам даду поуке о слабим местима нашег футбала, а на нама је да се постарамо да те слабости поправимо.

Не заваравајмо се, већ на посао да се ово што нам недостаје стекне. То што нам недостаје јесте техника и тактика.

Н.

БЕЛЕШКЕ _

Још једно незванично прослављање Бранкове стогбдишњице: београдске студенткиње спремају за 19. фебруар велико Бранково Вече. Концертни део има да нас пренесе у Бранково добг. Прво ће Г. Вељко Петровић држати говор о Бранку; Госпођа Роговска, у кринолини, певаће „Кад млидијах умрети"; Госпођа Ризнић биће Мина Вукомановићка, Берка Вукова, и причаће о смрти Бранковој; Г. Плаовић, као Бранко Радичевић, рецитоваће одломке из „Ђачког Растанка“. Најзад, пошто Госпођица Бошковићева и Г. Стрешњев, она у кринолини а он у тесном реденготу, одиграју полонезу, којом су тада отварани балови, — почеће модерна забава.

У прошлу суботу било је свечано отнарање Изложбе Даниелових слика са конференциом Г. Вељка Петровићг.

Изложевко је око 20 дела великог мајсгора и портрет Дани- |

елов од Г. Уроша Предића који смо долели у нашем прсшлом броју. = У уторак, 19. фебруара, биће приређен ковкцерат Анри Мартог, влртуоза на виолани; На програму су Бах, Моцарт, Бетсва, Шуберт и Менделсон. = =

И ако је упраза Народног Позоришта, изгледа, сумњала у успех кад је дозвала чтанове-десиденте Художгственог Театра да четири вечери гостују на београдској поворници, три дана после објаве да се карте могу купили ки за једну од четири представе није се могло добета више ни једно место. Сва места, од ложа па до стајања на трећој галерији, била су распродата. Због показаног великог интересовања публике Художественица ће продужити своје гостовање и Београд ће „мати прилике да их види још два вечера, у комадима „Ујка Вања“ и „Вишњев Сад.“

Због техничких незгода, а можда и због боравка Ху-.

дожествгника у нашој земљи, узајамно гостовање наше драме на“ загребачкој и загребачке дзаме на нашој позсравци извешће се тек у марту месецу. Како сазн:јамс, наша трупа играће у Загребу од изворних комада „Находа“ од Нушића и „Невероватни Цилгиндер“ од Вукадиновића.

(Озих дана невршило се двадесет и пет година рада Друштва „Кнегиња Љубица“. Почасна председница Одбора Госпођа „Кнегиња Љубига“, Госпођа Милка Свет. Вуловић, прославила је у исто време кад и Одбор деадесетпетогодишњицу среог културнсг рада. У понедељак је Одбор приредио у Новој Згради Народног Позоришта предстазу за свсје чланице (давала се „Коштана“ од Боре Станковића) а у уторак било је свечако благодарење у Саборнсј Цркви.

БИБЛИОГРАФИЈА

Нови Живот, 2. фебруар: Крај чланка Др. Алексе Иваћа: Први избор Александра Карађорђевића за кнеза; Др. Јов. Радонић: Српске финансије у ХМ, веку; А Свдоров: Жељезнице у Пољској и т: д. 9. фебруар: Ријечко питање и Римски Споразум од Др. Лазе Марковића; Ћуди судбине (чланак о Лењину) од Е. Јегорова, ит,д,