Pokret

.

И ја чујем јасно:

Тутњи у даљини земља под ногама _ Огорчених људи — с гвожђем, огњем Хоће да поврате своја људска права.

Чујем грају, — чујем као хуку ветра,

Што ће да. одува,- као паучину, > Прашне установе и древне уредбе —

О, да хоће и мој замак олуј стићи!

Него... хоће канда! Црвена, злослутна Светлост се помаља кроз ноћ и кроз шуму, Грмљава се ближи, прозори се тресу

На тамници мојој....

А Она се из сна трза... слуша, бледи Досећа се јаду и пропасти својој,

Па стиска песнице, сикће као гуја: 6 „Издајицо! Хуљо! Псето бунтовничко !

И у немоћ пада са немоћним криком, Напољу ломљава. Запаљена шума

Крши се и пламти, дим се с облацима меша, С криком у ноћ лете расплашене птице. Скочим ко помаман, на балкон појурим

(С црвеном заставом: „Другови и браћо ! Добротвори моји! Ја ћу бити вођа

Том устанку вашем ! Заповедам, дакле: Палите, рушите!

Ја ћу, ево, први бацити угарак

На мој дворац, нека пак'о га прогута

~]

И нека прождере с њим вештицу ону, С којом ме је венч'о положај проклети. А, као уздарје за ослобођење, Ето вам спахилук, ето моје земље: Делите их, хран'те породице своје, А титуле моје поклоните деци Нек се ките њима, кад им дође воља Ево пергаменти, шарене дипломе, Нек од њих змајеве у пролеће граде. А мени остав'те од свега богатства То, што сам имао пре овога ропства: Виноград, и малу колебу у њему, Где ћу најзад стећи слободе и мира Ма сркао чорбу од кромпира“... И скочим с балкона...

А када се дворац У пламен обук'о ко у плашт крвави, Зачу се очајно кршење оданде... И ја видех како, на отворен прозор, Кроз дим и кроз пламен, к'о стрела излете Совуљага она — на ме се устреми И прстима тврдим к'о птичјим канџама, За гушу ме стиште... Тргох се иза сна а срце ми лупа А када се најзад од чуда разабрах, Прекрстим се... "

Милета Јакшић

ОПАСНЕ ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ

= НЕКОЛИКО РЕЧИ ПОВОДОМ „БАНКАРСКЕ ГЛАДНЕ ГОДИНЕ“ —

Пад двеју београдских и једне загребачке банке прети да створи читаву једну литературу о заштити малих улагача (као да су улагачи нешто друго него остали повериоци банчини), малих акционара, затим о штетности принудног поравнања (иако нико није рекао ни речи када је банска наредба проширена на Србију), о васпостављању поверења у банке, о извлачењу улога од сељака итд. Мора се похвалити то изненадно интересовање за тако важна питања економске политике, али се, баш у интересу привредног оздрављења, не може одобрити начин како се о тим питањима расправља. Из појединачних случајева изводе се општи закључци и све банке без изузетка представљају се као разбојничке пећине које вребају наивне улагаче, првенствено оне мале, да им измаме њихову крваву уштеђевину да би је лакомислено утуцале на првом рђавом послу који им падне под руку: Таквим писањем и генералисањем убија се и оно мало вере у банке —- ако је та вера заиста поколебана — и сви ти добронамерни писци постићи ће баш супротно од онога што су желели. С тога је потребно метнути ствари на њино место и свести све у праве границе. -

Шта се догодило» Две београдске банке, од којих једна никад није ни била јака капиталом, а друга је то изгледала више на хартији, претрпеле су велике губитке тако да нису биле у стању да одговоре својим обавезама. Тако исто, и једна загребачка банка, која није имала ни близу уплаћен капитал који је представљала да има, дошла је у положај да није могла да одговори својим обаве-

зама. Свакако ће пад све три банке оштетити њ и-

хове повериоце, међу којима се налази и велики број улагача. Кажу да има још неколико слабијих банака које се налазе у тешком положају јер немају довољно готовине, алите банкеће такође свакако наћи средства да се извуку из тешког положаја, само ако су активне. И то је све. Огромна већина банака ради и даље без тешкоћа, одговара својим обавезама уредно и вероватно ће се за месец два, док се одрже зборови за прошлу годину, показати да прошла година није ни малд била „банкарска гладна година“ за све банке које су знале до које мере смеју да се упуштају у послове, и које су умеле да изаберу послове, а то је огромна већина банака: Ако је шире слојеве заиста захватило неповерење према банкама, можемо се с правом надати да ће тога неповерења нестати када се виде резултати рада у прошлој, „гладној“ години.

Многе од тих банака које ће дати добре ре: зултате баве се трговином за свој рачун, многе имају велика индустриска предузећа, па су затд опет дале доказа о великој ликвидности. Не само то, многе од тих банака имале су, супротно теорији о неповерењу и повлачењу улога, у прошлој, 1923. години, више улога него у претпрошлој. Даље, не треба заборавити да су баш највише улога имале оне банке које су плаћале најмању камату на улоге. Све ће се то доказати билансима који ће ускоро бити објављени у колико већ нису познати, те у интересу истине треба претрести идеје које разни реформатори у последње време: шире, да би смо видели колико одговарају стварном стању.

Међу осталим чланцима, објављен је у овом