Pokret

покрет

Свака морална Дресија на читаоца чини састав рђавим и у педагошком и у уметничком смислу, а

његово читање непријатним.

У већини наших читанака моралисање грубо ин бесмислено звучи у свакој реченици, као нека азбучна истина, без које се не може ви мрднути. Ту се на филистарски начин упућују деца у област морала и васпитања, и нема строфе и реда а да се она не спотакну о неку досадну поуку. То нас потсећа на старозаветне „таблице заповести“, или на

оне многобројне полицијске објаве: „Забрањено је.

псе уводити“ итд. Нашто излагање свега овога у рђавој литерарној форми» Зашто се све то увија у облик приче или песме, зашто толико траћења времена, када је већ по данашњој званичној педагогици најбоље да се све кратко и јасно као у „заповестима“ каже»

Наше читанке, већином састава које садрже, убијају укус и појам о доброме и лепоме. Састави су махом неоригинални и тенденциозни. Читанке су само уџбене, оне само „уче“ и „теже“ да деци замене живог учитеља али више грубим сентенцијама и карикатурама него лепим сликама и написима, У морално-поучним причама којих су пуне наше читанке, у свим тим „разноликостима“, у сувом расу-

ђивању које прелази моћ дечјег схватања и интере-_

· совања, све је сувише мало привлачно, тако да се на сваком кораку код наше деце примећује одвратност према читанкама и штиву у њима.

Нелитерарност читанака нагнала је многе педагоге да пишу против читанака уопште. Ми, с погледом на наше школске околности, устајемо принципијелно против рђавих читанака, против рђавих састављача радова у њима, ни мало поетских и уметничких, више фразерских и пуних непосредних поука, против читанака састављених у циљу трговине и трговачке спекулације.

Данас се морамо борити против читанака пуних неписмених састава, против читанака које представљају ковгломерате „сваштица“, разних члагака и чланчића, песама и песмица, прича и причица. Чишћење тог књижевног корова било би преко потребно у интересу васпитања наше омладине.

Ми морамо добити добре читанке за основну школу, читанке које ће задовољавати све услове потребне да би се њима постигао њин васпитни циљ. Оне ће морати да буду попуњене умешничким саставима који показују деци исивош, у занимљивом а поред шога пошпуно уметничком облику, а мораће их састављати људи велике компешенције, великог искуства и вештине, и добри познаваоци детиње психологије. Другог решења нема. ~.

М. Р. М. ПОЗОРИШТЕ

ГОСТОВАЊЕ ТРУПЕ ЗАГРЕБАЧКОГ ГРАДУ

КАЗАЛИШТА У БЕО-

Од дана Уједињења па до денас у аналима нашег Народног Позоришта, забележено је неколико гостовања чланова Загребачке Драме и Загребачке Опере, али све су то била гостовања појединих глумада и певача који би били позвани за за једну или две представе или за неколико оперских вечери. Поједини чланови наше драме одлазили су такође у Загреб (прошлог месеца, на пример, Госпођа Дугалић гостовала је Загребачком Кавалишту у Ленормановим „Промашеним Животима“ и у Кромелинковом комаду „Величајни рогоња“, али ги једном цела наша трупа није отишла да тамо приреди коју представу. Тек сада, после пет године · како постоји по-

треба да се ми боље упознамо са стањем позоришне уметности у Загребу а Загрепчани са развитком наше драме, створена је и могућност да потпуна загребачка драмска трупа изађе пред нашу публику и да чланови наше драме дају неколико представа у згради Загребачког Казалишта.

_ Још приликом турнеја Пеције Петровића, према интеђре-

· совању за његове вечери у Београду и према одзиву публике

могло се видети колики успех има да очекује свака добра трупа при оваквим гостовањима. Ма колико да су име Пеције Петровића, писца чији се неки комади налазе на репертоару нашег позоришта, и карактер његових форси допринели да

- публика напуни кућу, не може се одрећи да је интересовање

нашег дела публике било пробуђено самим тим фактом да су комади нови за њу, дасу од домаћег писца, и да их игпају глумци или њој потпуно непознати или (као Госпођа Мила Димитријевић) који нема место прилике да види. Публика, ће увек волети да види нове комаде у доброј интерпретацији и немогуће је да овакве посете немају успеха. -

Материјалан и моралан успех загребачке трупе код нас и наше у Загребу (јер надајмо се да ће поред мајеријалног, који је сигуран, обе трупе имати и моралног успеха, — ако не цели програми гостовања а оно бар неки комади, ако не сви глумци а оно бар поједини или трупе као целина) учиниће да. Уметничко Одељење и управе наша два повлашћена позоришта посвете од сада већу пажњу тим узајамним гостовањима. Довољно је да управе позоришта имају добру вољу и да им држава изађе на сусрет па да сваке године Београд и Загреб имају своје трупе за недељу — две дана. Колико би било веће задовољство наше публике да су Загрепчани овога пута дошли на дуже време и да су у програм свога гостовања, поред комада које ће давати“), унели „Величајног рогоњу“, „Пролеће се буди“ и друге комаде који се не дају и који се неће скоро давати на нашој позорници: колика ће бити добит и за наше и за загребачке љубитеље позоришне уметности ако идуће године наша драмска трупа однесеу Загреб Кајзеров „Гас“, „Шест лица траже писца“ од Пирандела и друге модерне комаде који се сад код нас спремају, а загрепчани дођу са новим комадима које у току године буду увежбалти.

Тим гостовањима учинило би се много и за упозпаџвање публике са домаћим драмским писцима; ко зна кад би, и да ли би опште икада ми видели на београдској бини „Вучјака“ и „Поноћ“ да није било ове посете а већ да не говоримо о томе да „„Народног Посланика и „Љида“ као специјално српске ствари, само наши глумци могу дати са оним уживљавањем и оном истинитошћу који су за такве фолкролне комаде потребни. Сем тога, можда (би те посете омогућиле чешћа гостовања за неколико месеци пили за годину, а све то, сигурно, донело би публици веће корисфи него штете. Из свих тих разлога морају се ова гостовања трупе Загребачког Казалишта код нас и трупе нашег позоришта У Загребу схватити као значајни уметнички догађаји.

Чланови наше драме, приликом посете Загребу, играће „Народног Посланика“, „Љида“, Вукадиновићев „Невероватни Дилиндер“, „Скамполо“ и „Пигмалиона“. Какав 5е бити успех тих комада у Загребу, не знамо; а о успеху Загрепчана на нашој бини у „Дубравци“, „Пожару Страсфи“, Крлежином

„Вучјаку“ и Кулунџићевој „Поноћи“ говорићемо кад будемо видели све те комаде.

КИНЕМАТОГРАФ

КОМИЧНИ ФИЛМОВИ. — „ТРИ ЖИВА ДУХА“. — „ДЕРБИ

У КЕНТУКИУ“. — ОСТАЛИ ФИЛМОВИ У БЕОГРАДУ

Директори већине наших биоскопских сала још увек одржавају тај рђав обичај да не посвећују довољно пажње комичним филмовима. Не мислимо на неприказивање комичних филмова, — уз сваки програм даје се по један или два, — већ на непажњу при избору комичних комада и невештину при оглашивању. Њихова заблуда је у томе што мисле да је „шала“ која иде уз програм сасвим споредна ствар и да је публици главно да види и нешто шаљиво а не да види шалу која има својих нарочитих квалитета. Међутим, наша публика која је још: претпрошле године са једнаким одушевљењем гледала Хари Пила п Вилијама Харта. данас има веће захтеве, просто вато јер је стекла више разумевања, и дванаестогодишњи дечаци не само да лако рас-

%) Ово је писано пре шредстава чланова Загребачког Казалишта.