Pokret

покрет

— Лаку ноћ, теткице, рече јој Влајко непосредно у лице, српски, већ сасвим прешав у безобразлук. Хтео је да са њоме још и прокомендија и да се прави да не зна француски. Гадни смо ми Срби према странкињама !

Али у место очекиване ситуације, догоди се нешто ужасно. Дама, охола и немилосрдна, одговори му на најчистијем београдском:

— Лаку ноћ, ' осподо, и хвала вам лепо!

Говорила је дакле и она чисто српски, разумела је дакле сваку нашу реч, није била ни Шпањолка, ни Фразцускиња, ни Рускиња, него Српкиња, као што смо и ми Срби! И она оде... можда

108

да плаче или да нас се гнуша целога живота, или, ако нас је знала, да нас обрука на сав живот.

— Убите ме, викну Влајко за њом. Али она се и не осврте, него оде...

Ми остасмо ћутећи, избезумљени и очајни од срамоте. Месец зађе, киша поче да ромиња. Ми се поздрависмо и разиђосмо. |

Од тада се никад више нисмо видели а да не избегавамо један другог. Стидимо се један другога и нисмо више никакви пријатељи. А не бисмо ни били никакви људи да смо заборавили ту ужасну бруку.

Арсеније Михајловић

ПРЕД НОВОМ ОПШТОМ ЦАРИНСКОМ ТАРИФОМ

Наш нови политички споразум са Италијом наново је покренуо, чак учинио актуелним и хитним, питање нашег привредног споразума, па следствено и питање израде наше нове Опште Царинске Тарифе, које је постављено управо од дана прогласа уједињења, кала је Царинска Тарифа предратне Краљевине Србије проширена на целу територију наше нове државе.

Предратна Царинска Тарифа, самим тим што је носила у себи знаке наше трговинско царинске политике, коа се формирала после завршеног паринског рата са Аустро-Угарском, била је у немоугћности да задовољи наше нове привредне потребе. Зато се, још крајем 1920 приступа изради нове Тарифе, која је најзад била завршена 16. јула 1921. Ни Царинска Тарифа од 16 јула није била изрзђена у знаку наших привредних потреба. Проблем правилне заштите наше домаће радиности ни овога пута није био правилно посгављеч, можда зато што је стварана у доба пуне привредне

несређености. Овога пута, када се израда наше нове Опште Царинске Тарифе налази у своме завршном стадијуму, — морамо до-

дати да на њену израду ми више не гледамо са скепсом — ми ћемо да проговорио о њој, њеној економској задаћи

и, у принципу, како ми мислимо да она треба да буде. Први услов, да би се могла да води једна добра економска политика је, несумњизо, потреба да се има једна опсежна и детаљно разрађена Општа Царинска Тарифа. Она је подлога, управо средство да се спроведе један привредни програм, а то је довољно да би се могао да схвати њен економски значај и њена улога у економском животу уопште. Питање домаће производње, једно од најважнијих питања сваке економске државе, је у својој основи само питање царинске тарифе. Улога опште царинске тарифг у питању домаће продукциј- је двојака; њена је дужност прво да обезбеди заштиту својој домаћој радиности, а затим да се постара и реши питање о могућности извоза вишка својих производа. У првоме случају она, одређујући стопу своје увозне царинске тарифе, отклања разлике у продук-

ционим трошковима и онемогућава конкуренцију.

страној роби на својим тржиштима; у другом случају она стварајући терен за уговорну политику, тежи да осигура прођу своме извозу и да га што више форс«“ра. Сем ехономске, значајна је и њена финансијска улога, много мање важна од прве па ипак потребна. Државне финансије рефлектују на општу царинску тарифу, управо на њен фискални део, као на један свој финансијски извор. Финансијска улога Опште Царинске Тарифе нарочито је акцентована у приликама државних финансијских недаћа, тако да тада при њеној изради фискални државни интерес игра глазну улогу. То не значи да се економска улога тарифг негира, али

њој се претпоставља финансијски државни интерес. Када су пак прилике редовне њена економска улога је водећа.

Водити једну добру економску политику значи имати царинску тарифу, али у исти мах приступити њеној изради значи имати јасно обележене основне принципе привредне политике, која се жели и која се хоће да спроводи. Немогуће је прићи њеној изради ако нису пречишћена основна питања и ако се није јасно формулисало оно што се х. ће, — заштита индустријске или пољопривредне производње,

заштита на свима линијама домаћег рада, или уме-

ЈОСИП ТУРКАЉ ИГРАЧИЦЕ