Pokret

104

_ покрет.

рени протекционизам, жеља за што широм колаборацијом са суседним државама или тежња за царинском аутономијом. Све су то питања, која траже да буду детаљно разрађена да би се имала добра тарифа и добар систем економске заштите која је, у колико то ова питања скупа представљају при. вредни програм, и сама крајни резултат, коме тежи једна мудра привредна политика. Да би се она могла да изради и да задовољи економске потребе земље неопходно је да поменути план буде до сту_ дије израђен. Његова израда условљава потпуно познавање наших конкретних економских прилика; познавање наше индустријске радиности и све њене техничке стадијуме, наше пољопривреде, њихов узајамни однос, колику заштиту треба „тати — што условљава ' познавање својих и продукционих трошкова иностранства — којој радиности и за које време. Познати и удубити се у све ово немогуће је без тешње сарадње са приведним круговима, јер само онда када се буду чули сви захтеви моћи Бе да се изваја један, који ће Удноварати интересима ваше привреде.

Тек тада општа царинска тарифа имаће услове да одговори својој великој економској задаћи. Систем економске заштите, који она буде поставила имаће највише услова да буде добар и да правилним путем упути нашу производњу и привреду.

"Ако би се прегледао рад на изради наше опште царинске тарифе, могле би да се уоче одмах две ствари. Прво недостајала је једна тежња сарадње са привредним круговима, зашто је кривица несумњиво и до њих самих“ јер се нису у довољној мери одазвали позиву комисије, одређене за израду тарифе, а затим недовољној активностии учешћу штампе и јавности у овом по привреду земље еминентном питању. Када говоримо ово пада нам на ум како је у Немачкој рађева царинска тарифа у познатом уговорном периоду од 1923.

Питање израде тарифе схваћено је не само као пресудно економско политичко питање, већ као културно питање Немачке и цела јавност и наука и штампа учествују у њетовом решењу“=“. Постаје изрека 2оПроник ипа Кејп Епде Стварају се часописи који само претресају питање царинске тарифе, семинари на Универзитету обрађују ово питање. Наука узима видног учешћа преко својих представника, професори економских наука живо учествују у дискусији каква треба да буде царинска тарифа — Шмолер, Вагнер, Филиповић. За непуних три месеца, када је ово питање било у своме завршном стадијуму, објављено око 1000 чланака. Јавно мњење је подељено на два табора; једни суза заштиту аграрних производа, други њени противници. Интереси се сливају и мењају. Осећају се само две изразите и организоване групе; потрошач и произвођач. Политичке групе у смислу својих програма израђују пројекте царинских тарифа, концепције диференцију у колико се разилазе програми. 556

Једну овако карактеристичну припрему и израду царинске тарифе ми нисмо могли да имамо и нисмо је ни имали. Прво, моменат када се она стварала у Немачкој и када се онакод нас ствара врло је различит. Проблем, који је тада требало решити царинском тарифом, нема сумње да је изискивао већу студију и опрезност. Питање да ли аграрним производима треба дати заштиту, или не, било је тада од значаја не само за немачку царинску поли-

# Ово је изјавио и на седници Централног Одбора секретар Централе Индустријских Корпорација.

»# Немачки пројект закона о царинској тарифи В.

#жЕ фон Матлековић Нова Немачка тарифа · фин. прег. ХУП књ. 1923,

ЈОСИП ТУРКАЉ

РАЊЕНИК тику, већ за царинску политику свих европских држава. Зато је можда цела ова дискусија добила овај значај и била на овој висини. Па ипак питање израде тарифе, и ако се одвоји значај овог момента било је постављено у свом значају своје улоге као питање животног интереса земље. Код нас је недостајало ово. Јавност је била готово индиферентна, Штампа је исто тако мало говорила о овоме питању.“ Када би се узео у обзир и моменат када се он израђује, ипак се пасивност ова не може њиме да правда. Разлози су несумљиво дубљи, један од тих је недовољна организација привреде и група, које је представљају, па према томе и њихова немоћ да учествују у овоме значајном послу, дајући своје разлоге и образлажући своје потребе у сваком конкретном случају. Наша јавност није привредно образована, политичке странке немају јасних погледа ни концепција за решење извесних привредних питања. И зато је сасвим разумљиво што је дискусија о овако важном питању била локализована само на незнатан број чланака, у пркос томе што се наша тарифа ради већ пуних годину дана, и на комисију којој је стављено у задатак да изради пројекат закона о царинској тарифи.

Сукоб интереса разне врсте производње је неизбежан при изради царинске тарифе. У њему се и налазе решења за једну добру тарифу и зато

# Изузев добрих и документарних чланака у Трговинском Гласиику број 122, 151, 172 и 173.