Pokret

покрет

123

рантију не може и неће да да; са друге стране, континуитет са поменутом групом није могао да се одржи, тако да је питање првог покушаја за склапање једног иностраног индустриског зајма, за данашњи моменат, било очигледно онемогућено, што је неминовно водило и прекиду преговора са овом групом.

Чехословачко Посланство, које је пажљиво пратило цео овај рад на нашем иностраном зајму, после оваквог завршетка, известило је своје индустриске установе ; довело у контакт представнике ове финансиске групе са својим индустријалцима, и резултат је тога: — чехословачки индустријалци прихватили су зајам онако како смо га ми дефинитивно редиговали, а чехословачка влада дала је без икаквог устезања тражену гарантију чехословачке државе.

Ако упоредимо привредне прилике код нас са онима у Чехословачкој увидећемо да се оне знатно разликују. Новчана и кредитна криза код нас — можда нешто слабија него што је била јесенас —- задаје много веће бриге привредним круговима него у Чехословачкој. Затим, нашој је привреди много потребнији новац услед можда већег поратног инвестирања. У Чехословачкој овога нема; код ње је политика снажења Круне довела до индустриске кризе, која је данас знатно ублажена.

Када се зна све ово, онда је јасно да је Чехословачка акцептирала овај зајам првенствено што је он погодан, па тек онда зато што јој је потребан. Код нас питање зајма било је питање даљег просперитета наше домаће радиностн и као тако изнесено оно није могло да продре !

Па не само у овоме питању, већ и у сваком другом, тактичност чехословачке привредне политике и схваћање значаја тренутка, нема сумње да далеко стоји над нашом, која изгледа да још није ушла у своју колотечину.

СКУПШТИНА БЕОГРАДСКИХ ИНДУСТРИЈАЛАЦА

Удружење Београдске Индустријалаца одржало је, у недељу 16. марта, своју редовну годишњу скупштину.

Реферат Управин био је врло опсежан и третирао је следећа актуелна питања: наша репарациона политика, царинска политика, крунски државни зајам, индустриски зајам и најзад питање оснивања велике Индустриске Банке.

__ Питање обештећења своје индустрије Франпуска и Белгија су решиле још одмах по завршеном рату. Код нас је репарациона политика вођена само у смислу државног обештећења, док су приватнима остављани незнатани контигенти, често и никакви, као што је то било прошле године. Код крунског зајма исто тако. Када је зајам даван оштећеним индустријалцима, из фондова секвестриране непри: јатељске имаовине, било је предвиђено да ће се он пребити за суму коју, у виду ратне штете, држава дугује индустријалцима. Међутим законом о Ратној Штети ово пребијање дуга било је онемогућено, тако да су позвани сви они, који дугују држави, да врате крунски зајам и то у релацији 1:3 мада је тада званична релација била 1:4. Интервенцијом Удружење ово је питање само одложено, са пуно бојазни да наново на исти начин буде покренуто и решено.

_ Одељак реферата о царинском питању бележи да је Удружење београдских индустријалаца деле-

гирало своја два представника у комисију за израду нове опште Царинске Тарифе, који ће интервенисати у погледу правилног постављања питања заштите домаће производње.

ЉУБ. ИВАНОВИЋ: Из Битоља

Питање индустријског зајма само се нотира, у колико је оно довољно објашњено у коминикеу Централе, а затим се прелази на Индустриску Банку, Подвлачи се да је питање Индустријске Банке једно од најхитнијих пред којим стоји наша индустрија, у толико пре када се зна да је управни одбор Народне Банке у своме овогодишњем извештају нагласио, да све донде, докле индустријалци не буду добили своју професионалну кредитну установу, дакле своју банку, непосредни кредит намењен индустрији не може бити већи него што је данас.

Скупштина је акцептовала једногласно реферат. Потом долази говор г. Милана Станојевића о значају и потреби привредне штампе, која ће обавештавати јавност о привреди и индустријској радиности и важности индустриског развитка по политички и културни живот наше земље. И други реферат једногласно је усвојен и одмах је изабран одбор петорице за пропаганду.

ПОЗОРИШТЕ

НЕДЕЉА ДОМАЋИХ ПИСАЦА: ГОСТОВАЊЕ ТРУПЕ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА. ВЕЧЕ АКАДЕМСКОГ

ПОЗОРИШТА Захваљујући избору комада у којима су чланови Загребачког Казалишта дошли да се представе београдској пу-

блици, и случајности да. је извођење двеју домаћих премијера. које је стремило београдско Академско Позориште пало између претпоследње п последње вечери запрепчана, ми смо прошле недеље имали пет узастопних вечери посвећених домаћим писцима. Ови комади нису подједнако добро примљени од публике, према свим ппецима критика није била подједнако толерантна; ипак неоспорно је да је прошла недеља била једна од најзанимљивијих позоришних недеља за последњих неколико година. Једна од најзначајнијих · такође.

несумњиво: гостовање запрепчана значи золижење уметничког Београда и уметничког Загреба, манифестацију културпог јединства, почетак заједничког рада. који ће да донесе најбоље плодове, најзал, догађај који, заједно са гостовањем наше групе. у Запребу, може имати последица не само на чисто уметничком пољу. Али кад то оставимо на страну, и бацимо критички поглед на свих пет вечери, на ауторе комада, на успех комада код публике, на интерпретацију ш

режију, долазимо до приличног броја мање више занимљивих п мање више нових закључака, и осећамо се обогаћени (можда је боље рећи оптерећени, или збуњени) са неколико нових сазнања. Без нарочитог плана и реда, говорећи о појединим представама, гледаћемо да изнесемо најглавнија.