Pokret

160 покрет

нунсијамента и државних удара. Да за то имају воље и склоности, доказује већ и неуспели покушај генерала Метаксе.

Куда ће све ово одвести Грчку, немогућно је рећи. Као држава она је данас потпуно парализована. У таквом стању, она дуго не може очувати своју политичку независност, па није чудо што се већ јављају којекакви планови и пројекти о ликвидацији грчког питања. Наравно, таква ликвидација учинила би Италију господарем јужног дела Балканског полуострва, а то нико разуман код нас не може желети. Али ликвидација је неизбежна, ако Грци продуже путем којим су ударили после свога слома у Анатолији! Њихове унутрашње ствари треба да остану њихове. С тога гледишта сасвим нам је свеједно, да ли бе грски народ трпети, да му официрска чизма буди симпатије за републику, или ће се опет одушевити за какве хероје типа Метаксе, који пе му вратити толико вољену династију Гликсбурга. Али не може бити грчка унутрашња ствар питање: да ли ће на нашој јужној граници почињати територије које су стално у безвлашћу и које самим тим изазивају грамзиве суседе.

ПИТАЊЕ ИНДУСТРИСКЕ БАНКЕ

Стварањем пројекта закона о државној Земљорадничкој Банци и Привилегованој Занатској Банци решена су два питања од широког привредног значаја за наш даљи економски живот.

Питање земљорадвичког и занатског кредита решено је у принципу; само, док је код земљорадничког кредита учињена једна груба грешка стварањем Земљорадничке Банке државног типа, дотле је питање занатлиског кредита много боље постављено установљењем Занатске Банке типа државне и приватне иницијативе. У осталом, у овом тренутку није у питању, како је решен проблем једног и другог кредита; факат је да је он решен помоћу државе и да је самим тим постављено као отворено питање: правилно поставити и решити индустријски кредит.

То би био први моменат, који је учинио да проблем индустриског кредита постане једно од најхитнијих питања, пред којима данас стоје меродавни, Др ги моменат био би несумњиво тешка кредитна криза, неуспех индустриског иностраног зајма и најзад сувише мали проценат кредата, који Народна Банка даје нашој индустриској радиности = свега можда двадесет процента укупног кредита који је намењен привреди, управо саобраћају. Све ово гонило је да се исто тако једном приђе и организацији самог индустриског кредита, како би се наша индустрија ослободила банака и скупог интереса. Говорити о техничкој организацији индустриског кредита, о могућности да он буде јевтин и сигуран значи изнети питање стварања Индустриске Банке, једне професионалне кредитне установе која би била створена као и Занатска Банка: учешћем државе и представника наше државе.

Идеја стварања Индустриске Банке давно је била драга у круговима наших индустријалаца, па ипак све до данас ми је не видимо остварену. Пуно је било разлога што. се чекало; данас је пак дошао тренутак, који је наложио најзад и сам одлучио да наша индустријска радиност може само тада постепено да се развија, ако буде решила проблем свог кредита па следствено и своје банке. У овогодишњем

извештају Народне Банке — одељак кредит и индустрија — налази се овај пасус: Према усвојеноме поступку кредитовања код Народне Банке, нашој индустрији је немогуће да добије већи контигенат непосредног кредита, него што га данас ужива. Мотивација је проста — не мислимо да је коментаришемо. — Индустријалци не располажу краткорочним пословним меницама и зато ако хоће да уживају већи, њима потребан кредит, нека створе своју професионалну кредитну установу.

Управни Одбор Нар. Банке предложио је ре-

· шење, које је међу индустријским круговима још ра-

није у начелу примљено. Данас пак када сви разлози императивно налажу стварање индустријске банке, нема више основа да се ово питање и даље одлаже. Верујемо да ће на централном збору централе индустријских корпорација ово питање, самим тим што је стављено на дневни ред, добити завршну форму, и да ћа се ускоро моћи да поведу озбиљни преговори представника наших индустријских корпорација и меродавних фактора за стварање једне индустријске банке, уз помоћ државе, а на бази једног конкретног предлога који бе се свакако израдити на збору индустријалаца.

СКУПШТИНА АГРАРНИХ ИНТЕРЕСАНАТА |

У ЗАТРЕЂУ

30. марта о. г. одржана је у Загребу велика јавна скупштина сељака интересаната аграрне реформе. На њој су узели учешће земљорадници из срезова: загребачког, великогоричког, дугоселског и св.иван-зелинског, и једно изасланство сељака из Међумурја, у свему око 2.500 до 3.000 људи. После протеста против одузимања каптолске земље и саслушања неколико говора о аграрном питању

код нас, скупштина је примила ову резолуцију:

[. тражимо да се још ове године донесе закон о коначном провођењу аграрне реформе а у закону да се осигура:

а) ревизија до сада подељене земље и исправка свих учињених неправди при ранијој подели земље;

ђ) да се укину максимуми и супермаксимуми, који су до сада остављани великим поседницима на слободно располагање. У крајњем случају, ако који од властелина и великих поседника жели сам земљу обрађивати и на њој живети, нека му се остави површина земље у величини примерног средњег сељачког поседа, а све остало да се одузме и раздели сељацима земљорадницима;

с) Цена и отплата подељене земље која ни у којем случају не сме бити већа од просечне предратне цене из год. 1910—1915. изражена данас у динарима. Евентуални дуг на земљи не сме се узимати у обзир при утврђивању цена, Процену земље врше комисије у којима морају бити заступани сељаци или њихови повереници;

4) подељена земља мора одмах бити грунтовно пренесена на оне који су је добили, и сваки од њих мора добити судску одлуку;

е) под удар аграрне реформе имају се повући и оне државне и општинске, властелинске и т.д. земље које данас леже необрађене (крчевине, водоплавна земљишта и т.д. а могу се претворити у културно земљиште;

ђ) црквени поседи (поседи мртве руке, поседи каптолски, надбискупски, манастирски и т. д.) имају

ривер јаше теравада равни увен