Pokret

ПОКРЕТ

се у целости одузети и поделити сељацима земљорадницима; с) под удар аграрне реформе имају се узети државна добра и поделити земљорадницима. То нароччто важи за државна добра у Тополовцу и Бељу. То је у интересу наше државе јер ће се у Барањском трокуту најбоље осигурати економски и политички државни интереси ако се буде постевио жив народни зид који ће најбоље да чува те интересе;

П Тражимо да се у вези са законом 0 аграрној реформи одмах донесе и закон о земљорадничним кредитима, и закон о осигурању против града, и закон о осигурању стоке, без чега се не може ни замислити правилно и сигурно подизање наше народне привреде. Закон не одговара правим потребама народа па га треба изменити.

Ш Тражимо да се досадашњи порезни закони измене и порези разрежу праведно и сразмерно на све грађане и да се од сваког терета ослободи она најмања површина земље и онзј приход који је

потребан за одржање породице. Колико је преко тога већи приход нека сразмерлзо буду већи и порези.

М Осуђујемо професорски збор Господарског Факултета у Загребу ради његовог иступања против аграрне реформе и малог човека земљорадника, а нарочито осуђујемо оне чланове који су ступили у службу велепоседничког удружења Њиве и у њој сарађују против интереса ма:ог човека. Такви ће професори и своје ђаке васпитавати у том духу па се од њих ни с те стране нема ништа добро очекивати. За то тражимо да се за привредно просвећивање народа оснује у земљи што више практичних привредних школа и привредних станица које ће спремити ваљане и практичне раднике за подизање и унапређење наше народне привреде.

М Ставља се у дужност председништву ове

скупштине да све закључке и резолуције што их је ова скупштина усвојила одмах среди и пошаље Влади, Народној Скупштини и народним посланицима свих странака са захтевом да се заузму, да се ти закључци што пре проведу у дело. У исти мах, скупштина закључује да се одмах оснује политичка „Независна Господарска Организација“ и изабере одбор који ће провести ту организацију у целој земљи и побризути се за то да се што пре сазове у Загребу конгрес интересената аграрне реформе из целе земље који ће коначно расправити питање аграрне реформе и сва она питања која с њом стоје у непосредној вези, и бринути се да се сва та питања што пре и повољно реше редовним законским путем.

ЗА СЛОБОДАН ПРОМЕТ СА ДЕВИЗАМА ; И ВАЛУТАМА.

Пленум Трговачке Коморе, на својој последњој седници, у низу актуел:сих и инт ресантних питања из области привреде и банкарства, расправљао је и питање о промету са девизама и валутама и зна-

чају његовом за нашу извозну трговину. Режим забране слободне трговине са девизама

и валутама, заведен је одмах после завршечог рата, услед страховитих промена у курсу вредности нашег

новца, које су изазивале, управо стварале могућ-

161

ности за незапамћене спекулације које су опет са своје стране изазивале стални и катастрофални пад наше валуте. Режим ограничене девизне трговине у први мах формиран је ад ћос, према потребама времена, када је 1921. дефинитивно девизна трговина регулисана „Правилником за промет са девизама и валутама“. Режим ограничења девизне трговине био је претерано строг и неиздржљив, када долази хомогена радикална влада — крајем 1922. године — и нови Министар Финансија, и ако као теоретичар сувише либералан, девизни режим само незнатно, технички упрошћује, док главне одредбе правилника и даље остају у снази и то је трајан и траје све до данас.

Данас, када су се наше новчане прилике релативно прилично стабилизирале, Трговачка Комора у своме пленуму поставила је питање: да ли овај режим забране треба и даље задржати или укинути. Полазећи са становишта, да само најјаче промене у курсу новца имају да изазову спекулације, и да данас те могућности нема, јер је наш новац стабилизован, питање даље забране, по њеном мишљењу, биће само штетно за нашу извозну трговину. Нарочито одредбе правилника, да извозник пошто извезе робу и унесе страну валуту, мора једну трећину девиза да уступи Народној Банци, а исто тако и пре него што извезе да обезбеди предвиђену увезену суму девиза, чине данас озбиљне сметње да се извоз правилно реализује. М зато је пленум коморе одлучио да се од Министра Финансија тражи укидање правилника, како би трговци непосредно могли да набављају девизе на берзама, док би из: возници били ослобођени непотребних терета.

Бележећи овај захтев Трговачке Коморе, не можемо да пропустимо, а да не нагласимо једну основну погрешку која се провлачила у нашој финансиској, односно валутној политици.

Исцрпљени ратом, искористивши режим инфлације преко оног момента до кога он није штетан, и па сивношћу наше целокупне привреде, прве поратне године носиле су на себи знаке тешке финансиске кризе. Услед онемогућеног конгруенитета између активе и пасиве, наша држава почела је да се служи кредитом, али не рационално већ само да би се попунио пасивитет. Таква финансиска политика, где се недостатци попуњују штампањем нових новчаница, морала је да доведе до краха. Наша валута је била у знаку пуне девалвације, и тада у место да се валутном политиком подигне наша продукциона моћ, па самим тим и активност наше привреде, долази до тога да се уводи у живот правилник који има да сузбије берзанске спекулације са девизама.

(Очигледно је да су овде биле нејасне две ствари. Непосредни основ, који је довео до пада наше валуге, а затим последице које је изазвао овај пад. Динар је пао због рђаво вођене финансиске политике и тек када су настале ове промене у вредности јављају се спекулације, које ревносно прате сваку девалвацију новца. Када се: ово зна онда је јасно да правилник за промет са девизама и валутама, који ограничава слободни промет, није требао да буде главно оруђе наше валутне политике, већ само средство, како би се евентуално технички или за моменат регулисао какав валутни однос,