Pokret

ПОКРЕТ 179

цима, остајући стожер и у првим данима једини иницијатор привредних индустриских кругова. Када су прилике почеле да се стабилизују, она је пришла својој финансиској обнови, стварајући нови правилник о порезивању индустриских предузећа у циљу сигурне материјалне основе за њен даљи рад. Израђени правилник био је упућен Министру Трговине и Индустрије на потврду, који се оглашује за ненадлежног и упућује га Министру Финансија.

Министар Финансија одбија да потврди овај правилник; као разлоге он даје ово: Законом о радњама већ је једном предвиђен прирез. Увођење његово, управо акцептирање новог правилника, значило би усвајање новог пореза на капитал, а то се не може да дозволи јер иде ка уштрб државним приходима. После овога Индустриска Комора упутила је поновни захтев Министру Трговине тражећи да се у овогодишњи Финансиски закон унесе амандман члана 121, по закону кога би комора била овлашћена сама да сакупља прирез, опет на основу једног правилника, који би одобрио Министар Трговине, али и тај је предлог био одбијен.

У место сваког закључка и коментара забележићемо ове ствари.

Патање прихода Комора Трговачко Обртничких и Индустриских у нашим новим територијама потпуно је правилно решено, а одобрило је исто Министарство Трговине и Индустрије, које је у случају Индустриске Коморе у Београду заузело сасвим негативни став. Коморама преко Саве и Дунава дозвољено је да могу проценат, који се кретао као и код нас, повисити по скали између 6 и 12.

Индустријској Комори у Београду требало је у многоме више изаћи на сусрет, јер треба увек имати на уму да је хоризонат њеног рада, као централне Коморе у Земљи највећи. Индустријска Комора у Београду мора да има све податке о стању наше индустрије, она увек мора да обавести привредна министарства о сваком траженом конкретном податку, најзад она мора да посредује између свих Комора у земљи, а све то тражи средства па према томе и право Коморе да их тражи и дужност Министарства Трговине да их омогући.

Најзад пре неколико дана учињен је и последњи покушај. Председник Индустриске Коморе Г. Игњат Бајлони и Г. Д-р Став. Поповић, секретар Коморе, посетили су Г. Др Кризмана Министра Трговине и Индустрије, изложили му тешко стање у коме се налази Комора и неодложну потребу да се финансиско питање њено реши како би Комора могла да настави свој рад користан и за Индустрију и за државу.

ИНДУСТРИЈАЛЦИ И ЗАЈАМ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ

Дневни листови, пре неколико дана, забележили су да је државна Хипотекарна Банка закључила зајам од осамнаест милиона швајцарских франака. Неки чак од ових, који стоје врло близу Министарству Финансија, нису пропустили да нагласе да је зајам закључен под врло повољним условима.

Најзад, када је питање швајцарског зајма дефинитивно решено у Министарском Савету, и када

се стоји пред могућношћу његове скоре реализације,

Манистар Финансија дао је једну интересантну изјаву: зајмом Хипотекарне Банке, закљученим у Швајцарској, моћиће да се користе и индустријалци и према томе рад представника индустрије на једном кностраном зајму постаје безпредметан, па дакле и непотребан.

Ако се прегледа све ово што је горе забележено, довољно је карактеристично да би могле да се подвуку две ствари.

Прво, обмана је то врло велика, када се мисли да је зајам Хипотекарне Банке повољно закључен. Ово ће се најбоље моћи да види ако се он упореди са недавно пропозираним зајмом“ индустријалаца, који стоји много више по квалитету над овим, али који је Министар Финансија одбио да потврди бранећи се да данашњи наш финансијски положај тражи много повољчије услове. Када се сада зна да је индустриски зајам био много повољнији од закљученог зајма Хипотекарне Банке, интересантно је запитати се: који су то виши разлози налагали Министру Финансија да овога пута не стави свој ветог Јер зајам државне Хипотекарне Банке поред осталих тешких услова има и давање фале, управо продужење концесије за експлоатацију фале — број година се држи у тајности — једног од најачих извора електричне снаге у Словеначкој. И зато ми апсолутно не разумемо одлуку Министра Финансија. Док код индустриског зајма ми имамо само повољче услове, код зајма Хипотекарне Банке сви су услови релативно тежи и најзад дато је још за ко зна колики број година странцима да експлоатишу једно богодано предузеће, чијом се електричном енергијом може да електрифицира целокупна Словеначка.

Друго, у погледу изјаве Министра Финансија да се индустријалци могу користити овим зајмом, цело ово питање и сувише је наивно схваћено — ако то већ није хтео Министар Финансија само да утеши индустријалце — да би могло озбиљно да се третира. Када смо се по овом питању обратили Управи Хипотекарне Банке одговорено нам је, да је поменути зајам недовољан да задовољи и трећину потребе Београда и унутрашњости и да је према томе немогуће и мислити на то да се и неколико милиона из овога зајма одвоји индустрији.

После свега овог било би врло згодно да се Министар Финансија потпуно изјасни по овоме питању, а времена још има да се погрешка, коју је он учинио у питању иностраног индустријског зајма, поправи и да се на тај начин изађе из данашње тешке привредне и индустријске кризе. Јер треба знати, боље рећи треба увек имати на уму, када је у питању данашњи тешки положај у коме се налази наша индустрија, две ствари. Прво, индустријалци нису криви ни мало за данашње тешко стање, као што им се то врло често пребацује, и да би њихова капитулација била од фаталног утицаја на нашу општу привредну кризу. И друго, да би пропаст власника наше данашње индустрије, па дакле престанак рада многих, нарочито у нашим покрајинама, предузећа довела до тешке кризе рада и пропасти нашег радништва,

~