Pokret

ПоОКРеТ

171

би се нашао. На овакав широкогруд начин решавају Американци сасвим просто питање издржавања болтнице без дефицитг. Ово питање у Европи до данас Пош је остало нерешено, јер је приватна иниција"тива, тако рећи, непозната. У Европи још једнако постоји мишљење да своју тековину треба оставити "својој деци, фамилији или Држави, док за добротворне опште циљеве само мале суме преостају.

У Америци није обичај оставити неку већу имовину деци, а камо ли даљој фамилији. Сваки има својим радом да заради свој хлеб, сваки је дакле дужан и принуђен да ради, па тако се најбоље искоришћавају све људске снаге. Муж за време живота за своју породицу чини само толико, да од његовог прихода уплаћује код осигуравајућег дру-: штва онолико, колико је жени за живот а деци за живот и школовање потребно, док не буду деца способна за рад и заслугу. Чим су они то постигли њихова је света дужност да издржавају своју стару мајку.

Недељу дана после нашег поласка у Америку пошли смо на пут да упознамо разне Университете, Медицинске школе и рад на јавном здрављу у Државама Северне Америке. Прво место које смо посетили, било је Меу-Каџеп чији је Медицински Факултет још доста млад, и за који Рокфелерова Фундација показује велико интересовање нарочито што много, и са правом, полаже велике наде у научну спрему тамошњег младог патолошког Анатома Ог. Миноп Ушегп2-а, који је био тада и Декан Факултета. Са највећом предусретљивошћу показао нам је 'УУпмегли; своје интересантне радове о дејству отровних гасова. При овим пошло му је за руком да код животиње изазове вештачким путем рак душничних разгранака. Тиме је обогатио новим доказом модерно схватање да је рак већим делом проузрокован дејством спољашних надражења. Оваква кронична и формативна надражења претворе нормалне ћелије у патолошке са нарочитом особином бескрајног множења у атипичним облицима. Ови експерименти занимљиви су и у томе погледу, што се баш у последње време рак органа респираторног тракта појављује у много већем броју него што је то пре рата било. По овим експерименталним резултатима чини ми се вероватније да ова послератна појава има да се сведе на отровне гасове употребљене у рату. Има и аутора, који мисле да рак респираторног тракта стоји у вези са епидемијом грипе из последњих година и са пушењем цигарета, који се обичај јако проширио после рата.

Сваки Университет у Америци има и свој ђачки дом, т. зв. Фопштогу. Један од најлепших јесте онај у Меу-Науеп-у. Пространа зграда у готском стилу са лепим засађеним двориштима подсећа више на неки манастир него на дом студената.

Из мале вароши Меу-Науеп, где смо присуствовали ногометној утакмици студената у једној од највећих арена, пошли смо у Возјоп, велику варош, са старим Университетом, са чувеном Нагуага МеФса! 5сћоој и са пространим пристеаништем на коме се налазе огромне зграде за хлађење разних животних намирница. Возјоп има луку за извоз огромНих количина меса које долазе са великих кланица из унутрашњости. У Маззасћиззено сепега! Нозртај посетили смо историјску собу где је позкати ден-

дист Мограп извршио прву наркозу код човека помоћу етера.

Већ у Њу Јорку почели смо проучавати разгранати рад око старања о народном здрављу у коме Американци свету предњаче. Продужили смо ове наше студије у Возјоп-у и пошли смо затим у Ађапу да би се ту њима сасвим посветили, Сувише бих далеко отишао, ако бих описивао поједине установе, које служе за сузбијање акутних и кроничних болести, које се старају о здрављу деце и одојчади; видели смо зубне станице у којима се у једаред могу лечити више од сто особа; разгледали смо институте у којима се производе све врсте серума и маја за лечење и сузбијање инфективних болести. Да споменем још узорно уређен санаторијум за лечење туберкулозе у Загапас Јаке који је основао РОг. Ттидеац. Положај овога лечилишта толико је удобан и леп да дозвољава лечење болесника готово само природним средствима; чистим ваздухом, сунчањем, пажљивом негом и целисходном храном.

Од Загапас Јаке прешли смо у Британску Доминију Канаду и стигли смо у Моптеа! 12, октобра у вече. Северни положај учинио је да је овде већ зима била наступила; мек снег покривао је земљу. Наш пратилац у овој вароши био је Ноге Оепеј, Професор патолошке Анатомије тамошњег Ме ОШ Университета. Импозантан му је музеј у који су већ и ушли препарати најновијих истраживања о променама у распореду крвних судова у срцу и у бубрезима. Упознавање ових промена које наступају тако рећи физиолошки са годинама старости, баца потпуно нову светлост на оболења срца и бубрега у каснијим годинама човечјег живота. Имали смо ретку срећу присуствовати свечаној прослави стогодишњице Университета у Моптеа|-у.

У Канади видели смо још и варош Тогоп!го, где нам је тамошњи професор физиологије Масоеа показао своја најновија истраживања ради лечења шећерне болести, дијабетеса. Ова болест јавља се као последица извесног обољења гуштераче, пљувачке жлезде трбуха. Анатомски израз овог оболења је да један део ове жлезде т. звана Лангерханс - ова острва ишчезавају а експериментално може се дијабетес код животиња изазвати тиме што се извади ова жлезда у целини. Масјоеа у својим истраживањима потрудио се да нађе пута како би код животиње могао сачувати баш само Лангерхансова острва а поништити остали део гуштераче. Ово се да постићи подвезивањем одводног Канала те жлезде. Ову операцију извршио је на теладима и после неколико недеља нестао је и у ожаљасто ткиво претворен је баш онај део гуштераче, који стоји у непосредној вези са одводним каналом, док су Лангерхансова острва остала непромењена, јер се њихов секрет лучи у крва не у дигестивни тракт. Екстракт овако промењене жлезде убризган у вену дијабетичне животиње одстрањује главни симптом дијабетеса, то јест смањи шећер у крвии сведе га на нормалну меру, Ти експерименти постали су од фундаменталног значаја за једну нову методу лечења дијабетеса Инзулином, супстанцијом која се налази у Лангерханс-овим острвима. Данас Цео свет говори о овом новом проналаску и Мас[ое4 је одликован за своје радове, којима је много допринео овом новом успеху експерименталне Патологије доживотном рентом од своје Отаџбине као и Нобеловом наградом за Медицину.