Pokret
покрет
201
ма да су наступили са два нова играча; осећао-се пеки замор. Скоро цело полувреме игра је отворена, али док се енглеске навале свршавају са пуцањем на гол, навала Југославије обично стаје код бекова, од којих је леви, Стивензон, бно управо савршен. Навала Југославије игра без система јер је допустила да јој Оксфолд наметне своју игру полувисоких лопти, коју она није могла одржати на висини.
Оксфорд није играо онако оштрим темпом као дан раније: нарочито навала није нам показала онакву продорност као дан раније. Особито центар навале није био на висини.
Халвеслинија била је врло добра али ипак није показала ништа нарочито. Бековски пар сачињавају најбољи играчи тима: леви бек, као што смо рекли, био је сјајан. Лавовески део победе припада њему. Голман није дан ништа нарочито. -
У другом полувремену Југославија има скоро цело време више од игре, али док је одорана савесно вршила свој посао, навала је све упропашћавала.
Немеш на голу био је врло добар. Бекови Ивковић и Б. Петровић били су најбољи у тиму. Они су спасли Југославију од већег пораза.
У првом полувремену десног халфа играо је П. Јовановић, на свеопште разочарење. Више је сметао него што је користио. У другом полувремену њега. је заменио Мартић, који је, и ако дуго није играо, био поред Ивковића најбољи у тиму.
Св. Марковић играо је као обично, — што значи врло добро. Махек је био сувише дефанзиван, и не нарочито добар. У навали добар је био једино Петковић који је био на висини, али је много оклевао са пуцањем. Ружић је лао неколико ефектних шутева, али није био добар. Лубурић је био потпуно слаб. Навалу није водио никако. За рђаву игру форверца он је највише крив. Јовановић још није у форми, а осим тога је био одлично маркиран од стране гостију. Леви халф енглески тако је држао Ђурића да овај није могао скоро ништа да учини.
Почасни гол за Југославију дао је Б. Петровић из „11 м.“ након једног грубог фаула од стране десног бека
Судија Г. Горанић био је непристрасан али слаб. Неколико крупних грешака од стране гостију, међу њима и један очевидан пенал, није свирао. За овако важне утакмице треба наћи бољег судију, па макар и са стране.
Други гол за госте пао је из чистог офсајда.
Корнери 10:4 за Југославију.
Од стране Југославије, Оксфорд је поздравио потпредседник клуба, инжињер Г. Коџић, и предао им је један леп сребрни пехар.
Посета је била врло обилна: 6000 људи, и ако су цене биле врло високе. Највећи део сачињавали су пријатељи спорта, али је било доста и. монденског Београда, особито дама. Игри су присуствовали Њ. К. В. Кнез Павле и Кнегиња Олга, ТТ. Нинчић и П. Гавриловић и ГР. посланици Енглеске, Француске, Чехословачке, Румуније, са особљем посланства.
ХАЗЕНА Првенствече утакмише
Б. Л. А. ПШ. је одредио дане кад ће се одржати првенствене утакмице у Хазени. Утакмице су распоређене овако:
20. априла 1924. Б. С. К.— Југославија.
27. априла 1924. Б. (. К.—-Витег (Земун).
4. маја 1924. Југославија— Витез.
Крајње је време и било. У Загребу се приводе крају првенствене утакмице, а ми смо до сада чекали, као да се у јуну нећемо срести са репрезентацијом Шрага. КЕ
=
(0 обаиром на сјајну уиграност и хомогеност тима Бб. (. К., и на снажне шутеве Г-це Д. Поповић, 6. (С. К. је осигурао себи првенство. Југославијшна екипа, без одличног голтетера Г-це М. Ружић, а ослабљена одласком Г-це Јовановић у БОЈ, неће моћи да му буде опасан противник. Тим Витеза, ма да има играчице у навали и вратарицу врло добре, физички је сувише слаб. Можда ће штогод учинити Г-ца Николчић.
ОЛИМПИЈАДА Рад олимтиског одбора
У Загребу је 18 ов. м. одржан Олимписки дан са
латим спортским програмом.
оби-
За похвалу је рад нашег (0. Одбора који је шрегао да сопственим средствима издржава наше спортисте на Олимпијади. Човек тросто не може да схвати немарност наших надлежних у погледу спорта. Док француски државни буџет предвиђа суму од 10,000.000 франака за олимписке припреме,
-док друге државе- дају свака према својим финансијским мо-
ћима, дотле наши надлежни ћуте. Међутим би се могла без великих тешкоћа наћи сума бар од двеста триста хиљада динара. То држава не би много осетила а наш би углед тиме много добио на страни:
Али кад већ надлежни неће никако да се заинтересују, пријатељи спорта ће ·потпомоћи Олимписки Одбор колико сами могу, а ако то не буде довољно, срамота ће пасти на надлежне.
Дужност је зато сваког спортисте да допринесе материјално колико је год могуће Олимписком Одбору.
Југословенски Олимписки Одбор, решио је да се приреди још један Олимписки дан, са приходом у корист одласка, спортиста на Олимпијаду.
Ситне вести
— Мађари су послали Бугарима и Турцима своје одчичне професионалне играче као тренере. Као што видимо чак се и Турци више брину од нас.
— У Џаризу су ових дана изашле олимписке рекламе на свим језицима које ће се кроз неко време раширити по свим земљама.
— На футбалском турниру Олимпијаде учествују 85 нација. Енглеска, Норвешка, Данска не учествују, јер су изјавиле да су присташе професионалног система.
= Француско Министарство Пошта издаће нарочите спомен-марке на Олимпијаду. — За време игара. у Паризу ће се одржати светски
конгрес спортске штампе.
— Футбалски турнир започеће дне 5. јуна. Том приликом напомињемо да су Чеси имали до сада око 25 заједничких тренинга, да чак и Бугари имају тренера, професионалног играча, а да ми нисмо још ни тим саставили. Зато ће се опет „десити“ да наш тим састављају само затрепчани као да у Оплиту и Београду и нема играча.
Господа из равних савеза и одбора треба да ми не желимо други Апвере.
ПЛИВАЊЕ Једна од дисциплина, у којој мисли наш спорт да на-
знају да
ступи на Олимпијади, јесте пливање. Пливачки и веслачки спорт код нас су на релативно доброј висини, а чланови „Хашка“, Сомбора, Бакра и т. д. гаје уаер-толо са доста успеха.
Није нам само познато шта је од стране надлежних фактора учињено за рационалан и бра тренинг наших пливача. Ваљда се мисли да је довољно петнаест дана пред утакмице; Као да немамо искуство из Гетеборга, где су наши пливачи мотли однети завидне успехе, само да су на утакмице изашли у пуној форми.
Али главна несрећа пливачко-веслачког спорта код нас, то је немање покривених топлих базена, за непрестани тренинг преко целе зиме. (Исти случај је и са бициклистиком; немање велодрома онемогућава једном пграчу да дуже времена. задржи пуну форму).
Ову нашу небриту, у свим гранама спорта, не знамо чему да припишемо. Да ли је то недостатак воље: Или недостатак смисла за организацију; Или непридавање важности томе да ли ће се наши спортисти на интернационалним утакмицама осрамотити или се трославитиг То не. знамо, али знамо да би овакво стање требало да престане. Јер, збиља, паша држава на Олимпијади не треба да буде последња.
СУДИСКА БОЛЕСТ |
Свако дете у Београду зна, да ми немамо сем два три часна изузетка, ни једног чак ни просечног судију а камо ли доорог. :
Ма првом месту долави несумњиво Г. Коџић, човек високе спреме и ванредно културан али кога 8. И. (0. не употребљује довољно. Поред њега вреди још на моменте и Г. Ружић, који је тако исто врло добар судац, али кадикад бива пристрасан.
После њих не ваља скоро више нико. Г. Вељковић, који је сигурно теориски врло спреман, има обичај да игру испушта из својих руку и да суди по публици и играчима. Г. Горанњић је обично непристрасан, али је слаб. Г. Коларић, новопроизведени судија показао се врло рђав; и тако, — да се послужим зтодним изразом Загребачког „Шпортског Листа" за један сличан случај, он је својим првим суђењем на игри ВБ. С. К.- Југославија, више деградиран него промовисан.
Остале судије не дижу се ниједан изнад просечности,
То зло треба најрационалније и што пре лечити.
Б. Ж.