Pokret
240
покрет
ПРВА МИСАО (0) ФАБРИЦИ ХАРТИЈЕ У ОРБИЈИ
__ Већ четири године после „инсурекције, с преласком првих школованих Војвођана у Карађорђеву Србију, јављају се слутње о свакојаким фабрикама које у новој држави треба, оснивати чим се извојшти благтополучни мир; Доситеј жели типографију, а њу жели и Отеван Живковић-Телемак „не би ли се зажегао онај огањ божанствена ума иш у том нашем остроумном и храбром народу... То јест не би ли се оне давно пожелајеме школе и олтари музам подигле“.
Шети Отефан Ивковић- Телемак, преводилац _ Фенелонова романа, по чему је добио и надимак (да би се разликовао од оног трговца Отефана Живковића који је добио место у Милићевића Поменику; Вук је неки пут уз његово име додавао, учени, тако га. разликујући од Милићевићева Стефана, Живковића), нашустио је био своје медицинске студије У Бечу и прешао у Карађорђеву Србију да јој послужи. Онда ве јако зближио с Вуком, са чијом рођаком Савком се, 1811 године, оженио, с којим је заједно 1818 избегао у Беч. За бављења му у Карађорђевој Србији, године 1808, он је писао једно писмо проти Матији Ненадовићу, у коме се налазе и ове речи:
„За папирницу јесам се доиста с братом Максом разговарао. којега љубазно повдрављам. И молио сам га да ми за то какво згодно место нађе за сада. Јер се уздам у Бога да неће овако до века бити, да ће, како благополучни мир получим, овамо искусни људи доћи и онда, што сада топрв слутим, у дејствије да поставим. Ви ми место за папирницу обећавате, макар и воденицу вашу покварили.. вода само да пма свој додор скок, а папирница може бити гди год и воденица меље. Ја сам Ваљево и његове прелестне пределе весма возљубио, и дајем му особито преимушчество због способни вода за свакојаке фабрике које се на њима могу начинити“ (В. Голубица за године 1848 и 1844).
Судећи по Живковићеву случају, школовани Срби из Војводине су се у Карађорђевој Србији много боље осећали, нето доцније у Милошевој. Он у години 1808 помишља на, фабрике, а године 1816 не може да се навикне у Орбији; под Милошем, до хатишерифа, онде има места само за механтије
и дућанџије. „Ја би по Турцима и данашњем њиховом злу у Србији живео и умро“, пише он Вуку, али није могао гледати како Милош „коље и дере“, нити „глупост, варварство и тиранство“ које је под Милошем овладало. Срећан што је из
Милотеве Србије „живот свој и фамилије пзбавио", разочаран што „сваки онај који се Србије дотакнуо, њој благодјетељствовао, мора да страда , он се отиснуо у туђину дау Ру
сији, у Кишиневу, остави своје кости. Онде је умро 1831; убрзао за њим као да је умрла и жена му, Вукова рођака, Савка, док им је једну кћер, удату за Руса Окаљковскога, Кнез Милош походио у Одеси године 1855.
Политичка, Књижевна и Привредна смотра Излази сваке суботе
За годину дана 200 динара,
за пола годене 100 <
за четврт године 50,
Иностранство: За:годину дана 400 динара.
Претплата:
Претплате слати Администрацији „Покрета“, Поенкареова 11:
5 Власник; и: уредник. МИРКО ПЏВЕТКОВ.
5 ИСПРАВКА
Ек У првом броју Покрета изашао је мој приказ на издања. 6. К. Задруге, па између осталога и на Лучу Мижрокогма. Ја сам тада, приређивачу ове књиге Г. Решетару оштро з8америо што, је књига рђаво приређена. Сада ми, међутим, јављају извесни пријатељи да Г. Решетар није крив што је издање тако испало. Г. Решетар је, веле они, само приредио чист текст Луче, без икаквих напомена и коментара, и то за државно издање његових дела. Књижевна Задруга је само употребила тај текст, а све остало у њеном издању није био посао Г. Решетара, него редакције целога кола. (во јављам читаоцима. Покрета да би се задовољила правда.
5 Божидар Ковачевић.
БИБЛИОГРАФИЈА.
Десимир Благојевић: Шатутања с мостова, песме. Издање „Рефлекс“. (0) овој збирци песама говорићемо доцније.
Српски Народни Инвалидски Фонд Свети Ђорђе у Београду. Правила и списак приложника од оснивања до данас. Београд, 1924. -
Нова“ живот, 19. априла, – = Криза. аЗијеке политике бољшевика, у Америци ит. д. „Уставно право“ Г. Слободана. Јовановића од Др. 1. М. бстића.
Меја, лист за пољопривреду, индустрију и трговину. —
т. број 2. године ове добре привредне ревије доноси чланке: „Секуларизација црквених добара“ од А. Хрибара, „Данска, пољотривреда“ од А. Јакобсона (Превод Стј. Јурића),
„„Троизводња и потрошња маслаца и сира у Француској од Јосипа Букше, „Пољска производња и земљорадња у Орему и Славонији од М. Ф. „Тежачка хемија од Илије Бошњака, „Аграрна реформа“ од А. Хрибара, затим (белешке и вести. „Меја“ излази двапут месечно. Претплата за годину дана 120 Динара, за пола и четврт године оразмерно. Поједини број 5 Динара. Уредништво и Управа: Загреб, Судничка ул. број 9.
Југославенска Њива од 16. априла. — А. Весели: Два чешка књижевна јубилеја; От. Томашић: Дукат на мраморној плочи: Фран Алферевић: Стари Морнари; Иво Андрић: Искушење у ћелији број 35 и тд.
Лијечнички вјестик, број 4 (април 1924). — Проф. Др. А. Бубановић: Хемиски састав човечјег мозга; Др. М. Чернич: Хируршка туберкулоза. чревеса; Др. М. Гросман: Инсулин; Др. 6. Шиловић: Седиментација еротицита у гинекологији; проф. Д. Л. Станојевић: Нешто о паралитичком лудилу код свештенства у Југославији и т. д.
Народно Богаство, излази два пут месечно У Загребу. Годишња шретплата 100 Динара. Поједини број 5 Динара. Број 8. доноси чланке: „Индустриска Банка“, о по ата криза, права“ од Г. Отефановића, „О жиро промету“ од Др. Станка Дежелића и т. Д.
Сејмски вестник 4. Љубљанског велесајма од 15. до 25. августа 1924, — број 1.
Ако- се претплашшице на
покрет
1. Добојате целу годину „ПОКРЕТА“ (52 броја, преко 1000 страна), за 200 Динара, док би, вас, ако купујете на број, коштала 260 Динара.
2. Осигуравате се против сваког евентуалног поску пљивања. листа, у току годние.
3: Сигурни сте да ћете сваки број добити, јер вам се може десити да књижар код кога купујете на број распрода све примерке а; ми штампамо врло. малљ број примерака поврх онога; потребног за наше претилашнике.г
У вашем је интересу да што пре постанете наш
прешплашник. АДМИНИСТРАЦИЈА „ПОКРЕТА“