Pokret

059. _ покрет

А ЈАР АДИ ПРЕ ИО

Треба стално мислити о великој националној улози и многоструким задацима наших градова; с тога је потребно озбиљно проучавање целог проблема вароши код нас до у појединости. јер, не заборавимо, градови могу да унапреде државе, али и да их упропасше. Ако су села срце и крвни судови државе, градови су свакако мозак и плућа. Градови стварају јавно мишљење; градови дају импулс и правац државној политици. Е 5

· Наша јавност се до сада врло мало бавила проблемом наших градова. Питање заправо није ни покретано ни постављано; у нас се није довољно ни знало, да и овај проблем треба да уђе у ред наших националних . проблема и испитивања. У прератној малој Србији, у којој су, као што знамо, и градови били исто што и наша села, тај проблем није ни постојао. Јер, придоласком српског сеоског живља,

"досељивањем Срба трговаца и занатлија, брзо је

измењиван некадашњи туђински карактер наших чаршија, и Србин је брзим темпом освојио и своје градове, тако да су ови добили апсолутно српски карактер.

Али у нашој великој Отаџбини, од уједињења и ослобођења овамо, другачије стоји и са селима и са градовима. Ми имамо у њој данас чисто немачких села, чисто маџарских села, чисто румунских села, многобројних и великих. Ми имамо великих градова у нашим новим областима у којима чешвртшину па п половину становника чине несрби, нехрваши, несловенци, — наслеђе ишчезле Аустроугарске Монархије. Ми смо од ње, даље, наследили огроман број Јевреја немачке и маџарске оријентације, а сви ти Јевреји живе по нашим градовима, у нашим просвешним, привредним и полишичким центрима; јевреја сељака у нашој Отаџбини нема.

На случају војвођанских Јевреја вредно је задржати се, јер несрпски карактер многих наших градова у Војводини не дају, како би се очекивало, они многобројни Немци и Маџари у њима, већ далеко малобројнији Јевреји маџарске оријентације, тамошњи трговци и индустријалци Јевреји, јеврејско чиновништво запослено у привреди дотичних места, адвокати јеврејски. Наши градови у Војводини, као што је познато, дају велики проценат варошана који се баве земљорадњом: градских сељака. Међутим, Немац земљорадник, Маџар земљорадник, Немац и Маџар

ОКО КОНЦЕНТРАЦИОНЕ ВЛАДЕ

Ако још потраје ова данашња криза, којој је почетак и директни повод већ заборављен, — бог једини ваљада зна, какав ће јој завршетак бити! Првих дана, био је само један излаз: избори. Тако је било схватање и радикално-демократске коалиције и Радићеве странке. Касније, Г. Радић је своје гледиште изменио и приклонио се Опозиционом Блоку, који је решење кризе налазио у простој измени Владе: место садашње Пашић—Прибићевићеве Владе, имала би доћи Влада Блока и продужити рад са садашњом Скупштином. Као главни разлози за овакав излаз из садашње ситуације навођени су, од стране

занатлија, иако многобројнији од јеврејског живља по нашим градовима, не утиче на српски карактер дотичних градова у тој мери као Јевреји који не ору и не сеју, не поткивају коње, не чисте димњаке, већ тргују и зарађују седећи по кафанама. јевреји су у Војводини, да останемо још и даље код њих, политичке вође наших суграђана Маџара. Они пишу и уређују маџарске новине у Војводини. Јевреји, не Маџари, траже за Маџаре маџрске гимназије, маџарска позоришта и за маџарски живаљ земљу од Аграрне Реформе. јевреји у Војводини осећају и говоре маџарски и они своје Маџарство демонстративно показују и истичу.

Износимо и подвлачимо ове занимљиве појединости нашег градског проблема да би указали на његову разноликост компликованост. Јасно је, дакле, ми се морамо неминовно, и што пре тим боље, озбиљно бавити питањем наших градова, испитивати и проучавати га. Ми нећемо моћи дуго остати равнодушни према очигледним тежњама наших варошких националних мањина, да своје стечене, већином, повлаштеним положајем стечене, позиције по нашим градовима задрже, обезбеде, учврсте и прошире. А те тежње су у супротности са нашим настојавањима до дођемо до што тешње заједнице села и градова, сељака и варошана наше националности.“ Ми, зато, морамо што пре обрадити, проучити, средити и искористити статистичку грађу по том питању: која су села, који су градови наше Отаџбине насељени српским хрватским И словеначким живљем, који народним мањинама; бројно стање и једних и других по селима и градовима; привредни елеменат по градовима, његову националност и сталешку разноврсност)“ улога јевреја по нашим градовима итд. Ми морамо имати исправну слику о томе, напредује ли или назадује ли по нашим градовима привредни сталеж наше

националности; ко га потискује, и шта му смета полету; изналазити даља средства, даља оружја и даље могућности да ова наша држава и надаље остане у истини државом Срба, Хрвата и Словенаца. Јер само они који су је стварали и створили хтеће и моћиће је и одбранити. Али треба да знају и да уз-

могну да је и сачувају и очувају за себе, не за друге. Д-р Никола Милутиновић

присталица таквог решења, ови: радићевцима који су тек ушли у Скупштину треба дати могућности да раде и да се, тако рећи, политички васпитају. Они су за пет година апстиненције политички подивљали; сад им се дала прилика да се припитоме. Не треба

им, зато, кварити шансе. Друго, самим доласком у

# Види мој чланак у „Општинском Гласнику“, свеска за фебругр и март 1923.: „Наши градови и наша села. Расматрања из области комуналне политике.“

== Види мој чланак у „Привредном Прегледу“, бр. 14. од 6, априла 1924.: „О националном значају нашег српско-хрват-

ско-словеначког привредног сталежа. “