Pokret

покрет 357

могао претрести џепове. Зато нисам хтео отићи с њим, већ сам остао и чекао. (један моменат заћути, и онда настави хладним тоном): Тада се приближише автомобили и стадоше преда мном. Извадим револвер и опалим..

Председник: Извадите револвер и пупате, и ништа даље (у сали велика узбуђеност ради хладнокрвности убице). На кога сте пуцали 2

Принцип: На њега. На Фердинанда.

Председник: Јесте ли и Херцегињу хтели убитиг

Принцип: Не. Ја сам у автомобилу видео само њега и Поћорека. На овога сам ја хтео да пуцам,

али куршум је отишао на другу страну. У том мо-.

менту био сам врло узбуђен. Навалили су на мене, да ми се освете. И на полицији су ме тукли.. Председник: Оставите то. — Ви сте, дакле, пу-

цали с намером, да благопокојног Престолонаследника убијетег И кажете, да сте и Поћорека хтели убити 2 Принцип: јест, и Поборека сам хтео убити, али га нисам погодио. | Председник: је ли Вам жао, што сте то учинили2 Принцип: Не, нимало ми није жао. Ја сам укло-

нио једно зло.

Председник: Да ли сте га (ерцхерцога) сматрали способним човеком 2

Принцип. Не онако, како се државни тужилац у оптужби поетски изражава: да је он био гениј, него сам га држао за човека од рада који би, као будући владалац, спровео некоје идеје и реформе које би нам сметале.

ЛАА АВАРА АЛАНА ЛИ РАЈИЋ

Велики европски рат затекао је наш привредни живот у пуном замаху стварања. Два су момента била од судбоносног значаја: први с успехом завршени царински рат са Аустро-Угарском, други исто тако важан и пресудан по наш економски живот: срећно завршени Балкански Рат.

До царинског рата са бившом Аустро-Угарском

монархијом целокупни наш извоз био је локализован: постојала су свега два наша извозна центра: Беч и Пешта. Деведесет процента нашег извоза ишло је у Аустро-Угарску ; Беч и Пешта биле су наше главне, ако не и једине пијаце. Људи који су тада водили нашу привредну политику осећали су сву коб и фаталност наше економске подчињености бившој монар-

хији, али исто тако и сву потребу за еманципацијом,

јер се знало, ако једна држава хоће несметано да се развија и политички и привредно она првенствено мора да се ослободи сваког економског утицаја. Економска независност предуслов је за политичку, а бити економски независан значи не везати се за пијаце једне земље већ проширити њихов ниво и бити увек у могућности за реализовањем извоза, вишка своје производње, несависно од људи или трговинског-политичког режима једне државе. У знаку економске слободе поведен је царински рат, чији је крај значио успех — способност и моћ наше малене земље да живи самосталним економским животом и да се у њему развија. Економска борба са АустроУгарском вођена пуних четири године, од 1906 до 1910, дала је пуно резултата. Створене су нове економске везе; проширен је број наших тржишта: у Италији, Фрацуској, Енглеској и Египту, а стварањем нових економских веза створене су нове могућности за нове економске успехе и нове кредите нашој привреди. ·

Е Царински рат са Аустро-Угарском отворио нам је нове пијаце и нове видике; он је упутио наш извоз на Југ, ка Солуну и у исти мах подсетио нас и имПеративно нам налагао потребу за морем, нашим морем и нашим пристаништем. Балкански рат је започет у знаку наших давнашњих жеља за национал_НиМ ослобођењем и уједињењем, али у исти мах и у знаку потребе за нашим Јадранским морем. Несумњиво је, да је национални моменат био изразитији: освета Косова; култ Душановога царства и петвековно ропство под Турцима. Али исто тако и

економски моменат је био заступљен, подвлачимо можда на другоме месту, да нам се не би замерило.

Политички успеси ослободилачког првог рата су познати, ми ћемо подвући економске. Економска је област била проширена; створени су нови и бољи услови за трансформацију производње, створени су нови вишкови за извоз, нови путеви, жељезнице, бољи услови за пут нашем извозу и нове олакшице у Солунском пристаништу. Разлика нивелска у привреди, — о политичкој не треба ни говорити, — била је незнатно и брзо изједначена и економски живот узео је нове размере.

Европски рат је спутао овај замах; закочио је цео привредни живот и то не само наш већ целе Европе. Међународни промет је заустављен, унутрашњи исто тако. Продукција је заустављена, или пак трансформисана за потребе војске. Настао је један четворогодишњи економски застој, пун трзавица и ненормалности. Конзумирало се више него што је могло да се продукује; државе су се повлачиле у себе, са пуно напора издржавале све ово и чекале грозничаво крај. О економском краху није се мислило јер је био у питању политички.

Европски рат је завршен, а његов завршетак значио је ново политичко формирање Европе. АустроУгарске монархије је нестало. Створене су нове националне државе. Русија се уклања за моменат са политичке и економске позорнице Европе. Док једна група држава проширује територијално свој суверенитет, дотле друге губе извесне делове своје територије. Све ово није могло да остане без утицаја на економске односе у Европи, мислимо на ово ново политичко формирање; о самим пак кобним последицама рата по привреду Европе не треба ни говорити јер је то било тако неминовно.

Нова политичка оријентација, формирање наше нове државе, морала је да доведе до нове економске оријентације. Добили смо шест нових економских подручја, чија нивелска разлика није. била иста, специјално поредећи је са привредним нивоом наше предратне Краљевине Србије. Све оно што се рекло за економски значај првога рата могло би и овде да се понови, само поентирано до крајњих граница. Произвођачка-потрошачка област, проширујући се, дошла је до свога пуног израза. Изразито пољопри-

вредни карактер наше малене предратне земље није %