Pokret

404

Суморне часе троживим тегобом својих недаћа

кров љубав шекрте младости разочараних година

за светло, лепо и верно.

Кроз трње вере ја газим, кроз спокој ситих тролазим и нигде љубав да спазим, честита срца и душе:

да не би ужасом мучена

од безбожничких клевета ситих, обесних и моћних Но кад сам за правдом вапила. И никад теже не страдах

од сужањскога цвилења, уботих, кљастих и слепих.

(0, где су велике радости ко пјана љубав девојке што шружа круну младости на жртву свога сањарства, и прима венац поруге

са благодушним осмехом од уских, подлих и ниских. Што своје злости не виде и туђе среће екраћују отровним речма језика

и тешким грехом из мозра.

(0, где су душе широке ко море плаво и добро па тескобе да утопим

ко врба своје жилевље, да никад жеђ не жеђује.

Мир ћери дар да подари горчину усне да скраси у чисти осмех детета,

и целове да даниже

на чело бело и власи.

Отргану душу да вида ш поломљена надања и разврискале болове мелемом мајчинске љубави. - Милчца Костић ПАСТОРАЛА

Вез на кошуљи баца сенку на њене беле груди, као сунце беле мрље кроз лишће дивљег кестена.

Мушица зуји око стабла старог дрвета. Свод је плав и тежак као мир и вечита срећа. СЕЉАК У капији седи риђолради сељак. Његова је душа мало маче. Он гледа и ништа не разуме. Али ворује у тебе, Маријо, краљице небеска. У њему горе два плава пламена, вера, коју си му ти дала и љубав твога сина. И он иде преко траве под плавим сводом, као што риса иде реком. И кад га ко гурне, о Маријо, велике рибе гутају мале.

БЕЛЕШКЕ за репродукције грнчарија које смо донели у овом броју, као илустрације уз чланак Растка Петровића, а које припадају Етнографском Музеју у Београду, имамо да вахвалимо Г. Николи Зети, дирохтору истог музеја, који нам је допустио да те причарије сиимимо. Онимке је израдио Г. ПИ. дарнић.

Вера Весна

Вера Веста

У првим бојевима идуће књиге „Покрета“ донећемо репродукције радова ГГ. Винка Јуна (о коме се говори у овом броју) у чланку о Пролетњем Салону), Томислава Кризмана, Пере Палавичинија, Живорада Настасијевића и др.

покрет

„Краљице, српски народнп обичаји о Тројичину-дне“

Од Павла Поповића, професора Универзитета, добили смо следеће писмо:

Београд, 30. јуна 1924. год. Господине Уредниче,

У последњем броју вашега листа (стр. 351) приписује се случајно мени један чланак који није мој.

Чланак „Краљице, српски народни обичаји о тројичину дне“ (Братство-П, 1888), на којисеу вашем ллсту мисли, писао је „Павао В. Поповић философ ЈП године.“ То је био мо; школеки друг још од 1! разреда гимназије, скроз одличан као ђак, одличан као пријатељ и друг, поштен и вредан, и о којим ву сви што. су заједно с њим учили, очували врло лепу успомену. Он је био сељачко дете, негде из Пожаревачког Округа: тако је и дошао до описа једног обичаја из свога родног краја. За једног врло младог ђака онога доба, чланак је врло добар, са јасним излагањем и сасвим чистим језиком. То је прво и последње што је његов писац написао. Одмах, послу публикације тога чланка, умро је.

Мени је мило што овом приликом могу да освежим успомену на једног од најбољих ђака једне старије генерације, = само тога ради ја вам ово писмо и пишем. 7 0 одличним поштовањем,

- Павле Поповић БИБЛИОГРАФИЈА

Фрања Молнар: Театар (три актовке). Превео Т. Окрбић. П. свеска: Маршал. Осијек, 1924.

М. Пауновић: Изнад живота, драмски спев у пет чинова (двадесет фрагмената). Издање „Ново Доба“, Београд, 1994. Цена 10 Динара.

Јадранска Стража, број 7, посвећен проблемима нашег Јадрана. Број је редигован. тако да може да послужи као приручна књита приликом излета Јадранске Страже. У њему је један кратак путопис и опис наше обале, чланци о ратној к трговачкој морнарици, и т. д. Интересантан је „Преглед историјских н уметничких споменика у Хрватском Приморју пи Далмацији“. Као увек, лист је пун лепих илустрација.

Српски. Књижевни Гласник од 1. јула доноси једну причу Б. Б-вића, три песме Јована Дучића, пети чин драме „Вероника. Десенишка“ од Отона Жупанчића, у преводу Уроша Џонића, чланке и хронике Марка Дара, Ранка Младеновића, Исидоре Секулић и т.д. |

Нова Европа од !. јула посвећена је Мештровићу. Садржај: Мештровић води (Л.); Мештровићево место у раз (Јег. Стриговски); Мештровићева

воју светске уметности - уметногт (1. Бон); Ив Мештровићевих песничких првенаца; Белешке. — Економеки преглед од И. Белина.

Меја број 11. А. Хрибар: Задње десетогодиште. — Ст.

Ожанић: _ Разматрања 0 обнови винограда. — БН. Моровић: Једно ново индустриско подузеће у Југославији — Илија Бошњак: Тежачка хемија и от. д. Цена „Меји“ је 120 Динара на годину. Уредништво: Оудничка 9. Запреб.

Економист број 6, 1924 — Расправе Др. М. Тодоровића, инж. Бранка Лукача, Др. Видана О. Благојевића, чланци од Ћ. Тасића, Др. М. Тодоровића Петра О. Прокића, К. Петровића, Привредна хроника, белешке о привредном ашвоту на страни, оцене пи прикази, вести.

Ото Вајнингер: Мисли. о. полном проблему. Шревео Миро Дамњановић. Београд, 1924. Цена 15 Динара. +

Тласник Професорскога Друштва, уредник Др. Миливој Павловић, свеска за март 19924. Овај часопис доноси редовно поред чланака у којима се третирају већином педагошка питања, велики број хроника, књижевних и уметничких критика и т. д.

Југословенска Њива од 1. јула 1924: „Видовдан 1914.1924." од Ј. Деметровића, „Отал Кијева“ од Гр. Божовића па Та Де

Народно Богатство од 1. јула: Џадање динара — пролазна појава“, „Сајмови бритских инду тријалаца у Лондону и Бирмингаму и наш Загребачки Збор“, „Енглеска штампа с нашој краљевини“, „О новом рударском закону“, од Јанка Мецинија, „Морални пакт за сарадњу у будућности“ ит.д. Лист стаје 100 Динара годишње. Уредништво се налави у Гундулићевој 24, Загреб.

Сејмски вестник 4. љубљанског велесајма, број 2.

Вал, број 1:2. Е

Гласник Савеза Трезгвене Младежи, тробој за јуни, јули

и август 1924.