Pokret

и авантуриста, да се, дакле, створи нека инстуција која би регулисавала евентуалне спорове међу држа-

вама и без силе оружја. Тако је нешто и покојни Вилзон стављао у изглед. Међутим, кад је од идеје требало приступити делу, видело се, да за то нису загрејани баш они без чије сарадње и добре воље читав план постаје немогућ. Енглези су изгубили смисао за сарадњу, чим је дефинитивно сломљена Немачка, а Американци нису хтели ни да чују за пројект по коме би били обвезани, да стално интервенишу у вечвим, њима непојмљивим, разрачу. навањима европских народа. Поставши под таквим погодбама, Лига Народа и није могла бити ништа друго него оно што је: нека чудна корпорација "која, кад је то безопасно, дискутује 0 најкрупнијим проблемима, али доноси практична решења само о стварима врло скромног значаја. Назив јој је

помпезан и претенциозан скоро колико и њен

Устав који је саставни део Уговора о миру, тако

да би имао бити у исто време и као неки Устав послератне Европе. Али уза све то Лига једва да је данас у опште политички фактор. Она забавља, у главном, фантазију разних филантропа и професионалних пацифиста и њихових удружења, као што је некада међународни суд у Хагу.

Било их је који су мислили да је та немоћ Лиге само моментана или провизорна, који су веровали, да ће сеиз тог стања немоћи једном изићи, да ће Друштво Народа, данас само морални фактор, и то не особит, постепено јачати и временом ипак постати оно што је некада Вилзон замишљао. Ко: лико су ове наде у даљој будућности основане, то ће тек време показати, али за сада и за најближу будућност оне су, у најбољем случају, сувише оптимистичке... То најбоље документује трагикомична историја Уговора о узајамној помоћи.

Пројект тог уговора, пошто је рађен и дотериван три године, најзад је израђен. То је пројект једне конвенције од 19 чланова, која је, како с

правом истичу њени браниоци, само „практична

примена пакта Лиге Народа“. Циљ јој је да успостави безбедност појединих народа, која је услов за ограничење оружања или разоружања. А сигурност се може гарантовати само узајамном обвезом свих чланова Лиге да ће поштовати територијални интегритет и независност и да ће у случају рата нападнутој држави, члану Лиге, дати стварну и ефикасну помоћ. Као што је речено, ове одредбе су заиста само практична апликација Устава Лиге и п ема томе изгледало би, да не могу изазвати приговор тамо где је тај Устав примљен. Али то се ипак догодило: енглеска Влада је пројект одбила. У једном писму секретару Лиге, Е. Дримону, Мак Доналд је изложио мотиве оваквог држања Велике Британије, и то његово излагање је ванредно занимљиво и поучно. Из њега севиди — што додуше ни раније није била никаква тајна — да Енглеска жели да одели питање ограничења оружања од питања гарантија за безбедност појединих држава. И само за оно прво, за питање ограничења оружања, она има интереса; ово друго је много не занима. Зато налази, да су одредбе пројекта Уговора о узајамној помоћи или нејасне или не обећавају да ће бити довољно ефикасне. Није извесно — то је смисао енглеских приговора — да су гарантије садржане у пројекту такве, да би једна држава, ослањајући се на њих, смела рисковати ограничење

покрет 91

својих средстава одбране. Друго, питање је, да ли која држава може преузети, са пуним убеђењем да ће их испунити, оне обвезе према свим другим државама Лиге, које предвиђа пројект. Затим, пројект одређује да у случају конфликта Савет Лиге Народа, изузевши заинтересоване државе, има да једногласно одлучи, ко је нападач, а ко је нападнут; међутим ово патање је врло тешко решити. Према пројекту, Друштву Народу имају се ставити на располагање довољне силе против државе-нападача. Али, ако су зато потребне силе више држава, ратно искуство доказује, да се оне не могу лако ставити у акцију, и датреба много времена док се постигне споразум о њиховој употреби, о плану операција, о команди итд. Пред таквим тешкоћама тешко се да замислити једногласно решење Савета Лиге, јер сваки народ ће хтети да добро промисли пре него што своју војску да под туђу команду. Дакле, војна пресија, коју предвиђа пројект, не обећава практичне резултате.

То су енглески приговори и, оцењујући их са практичне тачке гледишта, не може се рећи да су неосновани. Али има их још, и то таквих који су, несумњиво, морали изненадити и ауторе пројекта и оне обожаваоце Лиге Народа који су баш у овом њеном делу хтели да виде неки озбиљан потез. У свом поменутом писму Мак Доналд наиме каже, без много објашњавања, да је после псмног проучавања пројекта Британска Влада дошла до убеђења, да би за савесну примену обвеза које Уговор о узајамној помоћи намеће, британско наоружање морало пре бити појгчано него смањено! Исто тако, генералштаб британске флоте, „после свестраног расматрања“, нашао је, да би Уговор, овакав како је предложен, изискивао повећање британске поморске силе!... Из свих тих разлога, као и зато што Уговор допушта, у оквиру Лиге, савезе и засебне споразуме међу појединим државама, Британска Влада је дошла до закључка, да се предложени пројект не може примити. Али ово не значи да Енглеска напушта и идеју о редукцији наоружања. То, у истом писму, Мак Доналд нарочито подвлачи. Кад се укаже згодна прилика, вели он, Владе читавог света ће се састати на конференцију, која ће имати да изради пројект или пројекте за редукцију. На конференцији морају биги заступљене и земље које још нису чланови Друштва Народа, и ту ће сви пројекти и предлози који се тичу редукције, дакле и овај садашњи предлог који је садржан у Уговору о узајамној помоћи, бити предмет савесног и озбиљаог проучавања.

Дакле, Мак Доналд је деградовао Друштво Народа на некакву лабораторију за израду пројеката и предлога који могу добро доћи конференцијама, кад прилике допусте да се ове састану. И у том случају, наравно, предлози ће имати ону важност коју им даје ауторитет предлагача, а ко-

лики је тај ауторитет то се довољно јасно види по судбини пропалог пројекта Уговора о узајамној помоћи. Према томе, и овај би посао Лига Народа мирне душе могла препустити хуманитарним жен-

ским удружењима.

НОВА ЦАРИНСКА ТАРИФА И ЦАРИНСКА АЖИЈА

Упоредо са преговорима за склапање трговинског уговора са Италијом, започет је рад на изради наше нове Опште Царинске Тарифе. Завршетак трговинских