Pokret

покрет 23

зимо у нови уговорни период. Рђава пракса, коју ми до сада имамо у овоме питању, била би после везивања ставова посве убиствена и зато је безусловно потребно да се законски текст у новој Тарифи боље прецизира и да се отклони и свака помисао о могућности произвољног тумачења једне одредбе, за коју говоре сви економски разлози да мора да буда стриктно извршивана — да се дакле успостави при царињењу једнакост вредности папирног и златног новца — јер у њој је изражен у ствари и цео проблем заштите наше националне привреде.

М. В. Вуловић

НАШ ЕКОНОМСКИ СПОРАЗУМ СА ИТАЛИЈОМ

Прошла недеља бележи један догађај од великог економског значаја. Најзад, после толико времена, између наше државе и Италије постигнут је споразум о трговинском уговору и на тај начин решено је једно питање од широког и привредног и политичког значаја, питање које почиње да бива актуелно већ од закључења Рапалског Уговора и његових економских клаузула и које се, затим, провлачи кроз пуне три године.

У оба маха, када су вођени директни преговори за закључење трговинског уговора. у јуну месецу 1921. године у Београду и касније у пролеће 1923. у Риму, Италија је показивала тенденцију: да има диктирајући положај; у оба маха она је инсистирала, да њен пројекат буде база за закључење уговора, и сасвим је стога разумљиво да је једини резултат преговора могао да буде разлаз. Овога пута, нешто због повољнијег нашег међународнсг положаја, трговиски уговори постављени су на солиднији терен, и тенденције званичне Италије за економском предоминацијом знатно су ублажене. Преговарало се пуних пет месеци; било је момената када је и успех трећег састанка обеју делегација био довођен у питање, па ипак 14. о. м.

преговори су завршени и уговор је потписан.

Пе улазећи у претрес самог трговинског уговора, — што ћемо учинити када он буде био публикован — забележићемо само неколико основних момената, који су од значаја за нашу будућу трговинску политику, која са овим уговором улази у нормалне прилике. Прва карактеристика наше послератне трговинске политике била је пуна аутономија, коју је безусловно диктирао наш, и општи несређени привредни живот, после рата. Са новим трговинским уговором, који је тарифни, ми улазимо у нови послератни уговорни период. Данашње прилике довољан су доказ, да се економски односи нормализују, и сви су изгледи за скору економску сталност, а с тим и за могућност пуне нормалности обновљеног међународног промета.

Царински део нашег новог уговора израђен је према нашој новој тарифи, само он се разликује од предратних уговора у толико, што је број везаних ставова знатно мањи. Уговором је у нашој тарифи везано око 78 царинских ставова, а око 2д у Италијанској царинској тарифи. Међу најглавније ставове, који су везани у нашој тарифи у корист Италије уговор бележи по групама: пољопривредне продуктне (шест ставова); јужно воће и конзерве (девет ставова); колонијалну и текстилну робу

(двадесет ставова); гуму (два става); хемикалије

(седам ставова); коже (три става); чоколаду; рибе; металургију; машине (три става) и шешире (два става).

Две су карактеричне ствари, које треба нагласити када се говори о ставовима везаним у корист Италије; прво, да су они знатно нижи од

ХИНКО ЈУН ВОДОНОША предвиђених минималних ставова нове Тарифе, негде са десет процената, а у највише случајева са по тридесет па до педесет процената; затим, да су они предвиђени у златним динарима, али да није прецизирано колика ће ажија бити, што опет даје могупности сумњи, да ће за везане ставове, као и за све остале у Тарифи, важити стварни однос који постоји између папирног и златног новца. Овај закључак се намеће, када се зна, да 'Мталија има своју ажију која данас износи 350%/; и која се мења сваких месец дана, да би се што више зајемчила сталност заштите.

У италијанској тарифи, у нашу корист, везани су: стока и сточни производи (око једанаест ставова); суве шљиве, воће, дрво (ослобођено, изузев храстова, железнички прагови и дебла од букве), најзад, цемент и руде. И нашим артиклима, који иду за Италију, учињено је знатно олакшање у новоме уговору, местимично и по 509, према досадашњем оптерећењу, које ће се олакшање још и повећати коришћењем унете клаузуле највећег повлашћења, нарочито за стоку, а у вези са већ за-