Pokret

покрет 29

Легендарни морал, издржљивост и скоро дивља беност, главне одлике поражених нису се алолутно иде.

Прво су се сусрели

бориспо- Југославија-Соко 85:1

После успеле игре Сокола са Б.Т. Ц.-ом и његових шролетњих победа над бившим „Вардаром“ и Конкордијом сви су изгледи говорили да је Соко кренуо напред. Међутим ништа. Ова утакмица била је слика оних од пре 2 године када су Б. С. К. и Југославија побеђивали Соко са 9:0, 9:1!!

У тиму Сокола недостала је скупност ипре, повезаност, веза између навале и одбране није ни постојала, тачније рећи навална линија Сокола није се, сем један или два пута, у опште видела на терену. Ма да је била одлично покривена од халфлиније Југославије, нисмо код ње видели никаква смисла. Одбрана је радила далеко боље. Ма да и она нема уитраности, има бар воље. Петровић као центархалф, М. Ашеровић десни бек и Л. Савић спасли су тим Сокола од већег пораза.

Тим Југославије добио је ову итру по вољи. Одбрана. није имала скоро никаква посла. Две лопте Немеш ситурне брани. Једини гол примио је из пеналти-кика. Бековски пар добар. Б. Петровић као центархалф врло добар. Навала, је радила веома уиграно, само је Џетковић сувише често слао лопте поред гола. Лубурић постаје стари вођа навале. Секулић и Ђурић |. одлични на крилима. Ђурић П. исто тако. Судија Г. Коларић доста добар.

Б. 0. К.-Јединство 8:0 Овај други сусрет био је далеко сантнији.

Јединство ослабљено одласком тројице најбољих играча: Марјановића, Атанацковића и Бандића — није могло да се држи. Одбрана је радила пожртвовано, особито леви халф М. Јовановић (рез) и донекле Дравић и Милојевић. Михаиловић био је и добар и рђав, (његова обична форма), остали су потпуно подбадцили.

Б. 0. К. напротив играо је једну од својих врло добрих игара. ЈЈео тим играо је одлично, уиграно, са пуно смисла, за комбинацију. Навала је радила врло добро. Особито лева страна Живковић— Ведер била је продорна, и са те је стране пало 6 голова. (Вецер 5). Којић још није добар, али је у главном задовољио. Симић и Васиљевић коректни. Халфлинија била је стално у контакту са навалом. Елботен и Ремец били су добри, док је леви халф Певачевић био тактички најбољи.

Шоповић—"Ђорђевић (бековски пар) чистили су све ситуације. Лаки на голу није имао посла.

Судија Г. Јоксић бао је нарочито слаб тога дана у офсајдима. Неколико голова пали су из чистог офсајда.

лепши и интере-

Други дан: Соко-Јединство 0:0

Сутра дан, побеђени играју за утешну награду. Врло много промена има у оба тима. Особито на голу Јединства свидео се нови голман. Игра је била неинтересантна и по немању комбинација и по досадном темпу. Соко је био бољи, али слаба навала није знала да искористи безброј ситуација. Јединство, сем јучерање тројице, излази и без Пешића, и једини који је задовољио био је млади Јовановић као леви халф.

Судија Г. Макс Амес био је ретко добар. Југославија-Б. 6. К. 2:1 (2:0)

Игралиште Б. О. К.-а имало је да прими рекордну посету за Београд. Никада није било ни више публике ни толико пасиониране као тада. Чињене су претпоставке, закључиване опкладе, лагано се публика делила на два непријатељска, табора, и најзад су пренадражени нерви играча Југославије, поред огромног аплауза симпатизера, поздрављени најбурнијим звижлањем, а улазак Б. СО. К.-а са узвицима: „Ељен Мађаром“, „Виђаз“ и т. д. Заиста врло похвално за нашу публику ! У

Јгроз сву ту буру наступају клубови у поставама:

Југославија: Немеш, Ивковић, Стакић, Начевић, Махек, Марковић, Ђурић П, Петровић, Лубурић, Шетковић, Секулић.

ВБ. 6. К. Лаки, Поповић, Ђорђевић, Ремец, Елбоген, ПЏевачевић, Васиљевић, Симић, Којић, Вецер, Живковић.

Никада резултат није слабије представио надмоћ једпога клуба него у овом случају. Према датој игри резултат од бар три гола разлике био би ближе реалности.

Надмоћ Југославије била је таква да навала Б. С. К.-а није ни једном у првом полувремену прешла бековски пар. Сем два опасна шута Васиљевића још у 1 минуту није више ништа било. Вецер, нада Б. О. К.-а, био је онемогућен. Ивко-

вић је паралисао сваки његов покрет. Уза све то у тиму Југо-' „лавије није играо Јовановић, није играо дан раније повређени Ђурић], није Мартић, а Отакић је наступио после дуже паузе. Игра Југославије запањила је и њене пријатеље и непријатеље. Низак и кратак пас, прецизно додавање, невероватно добар (лриблинт, техника комбинације код навале, перфектуирано додавање халфова, чисти ударци и одличан старт бекова и сигурност голмана показали су да је Југославија достојна да буде наш првак. У првом толувремену Б. 0. К. се и не осећа на терену. Навала Б. (0. К. покривена, а халфлинија, и иначе слаба. потпуно разбијена. Лубурић је био идеалан вођ. Ђурић П и Секулић били су стална опасност за гол Б. 0. К.-а Петковић и Џетровић силно шродорни, само често оклевају. Халфлинија бриљантна. Махек је дао игру идеалног центархалфа. Начевић је сасвим паралисао и укочио Живковића, Марковић је сам држао Симића и Васиљевића. Бековеки пар одличан, само Стакић без потребе суров. Немет добар. Петковић је промашио две невероватно чисте ситуације, иначе би резултат био други. ( Ко

Лаки на голу Б. 0. К. имао је свој дан; он је један од ретко добрих голмана. Тактички одличан, пласира се увек тако да му лопта иде у руке.

Бековеки пар слаб. Поповић далеко бољи од Ђорђевића али без потребе груб. Елботен је био ретко виђени борац. Бо: рио се до краја. Певачевић исто. Ремец слабији. Навала. је била слаба. Вецер није дао ништа. Живковић је имао пар лепих тродора у другом полувремену. Симић је јадно промашио гол са 5 м. п тиме изгубио прилику да егализира. Гол за Б. С. К. лао је Вецер главом из корне. Тај гол је врло сумњив и судија га није смео признати, јер је био прилично удаљен а тужва пред голом била је велика.

У другом полувремену Б. О. К. успева да држи игру прилично отворену, што доноси плода. Победу је добио бољи и она је заслужена. Љ. Живковић

НЕО-ОЛИМТПИЗАМ Тежак почетак. Историјат постанка и развића

Прве тешкоће

„(Све што је велико није створено за један дан“. И неоолимпизам имао је врло скроман и тежак почетак, тешкоћа У развијању, пре но што је постао оно што је данас. Међунаредна утакмица човечијег тела и духа. ; Е

Поновно оснивање Олимпијада одлучено је на једном међународном _ спортском 'конгресу, 1894. године, у Паризу. Главни покретач био је Француз барон Шјер Кубертен. који је јеш п данас председник Међународног Олимштиског Комитета. Њему припада заслуга да је успео победити суревњивост између спортиста разних земаља, па чак и суревњивост спортиста, једне исте нације, а из разних клубова.

Основна триниита

Ево принципа на којима почива организација олимпијада модерне епохе: |

1. Олимшиске игре прослављају се сваке четири године. На њима се: састају аматери свију народности, са потпуном равнотравношћу. 3

9. Једна Олимпијада може бити непрослављена, али се ни њихов рад, ни пнтервали не могу мењати. Међународне Олимтијаде рачунају се од Т. Олимпијаде прослављене у Атини 1896. године. : | 5

3. Место где ће се одржати која Олимпијада одређује потпуно самостално Међународни Олимписки Комитет.

Досадашње Олимпијаде Олимтиске игре одржане су до сада овим редом: 1. олимпијада у Атини 1896.: П. олимпијада у Паризу 1900.; Ш. км Сен-Лују 1904: ТУ. у Лондону 1905: У. у Штокхолму 1919.; МТ. у Берлину 1916. (није олржана због рата); УП. у Анверсу 1920. године и УШ, олимпијада у Паризу 1924. године. · Идуће олимпијаде одржаће се 1Х. у Амстердаму 1925. год. и Х. у Лос Анђелесу 1932. године.

Прва Олпмтијада

1. Олимтијада одржана, је 1896. године у Атини. За њено слремање било је свега две године на расположењу, а поред тога тешкоће су долазиле и од стране грчких политичара. Ипак се успело да се организација како тако изведе. Један богаташ из Александрије понудио је милион драхми за обнову стадиона, а прикупљање прилога донело је 13 хиљада драхми. Стадион је израђен сав од мермера и било је у њему места за 80 хиљада лица. Посета је била врло добра, јер су цене за улазак биле врло мале. Само организација за дочек учасника, била је врло рђава, те је долазило до протеста и смешних сцена. Француски атлетичари демонстрирали су пред фран-