Pokret

28 покрет

ничке упрошћености, чистоте, тачности, класицизма. „Кад акробат бади цвет, то није покрет „да буде лепо" само, него да, не би сломио врат“. (17 Езрпе Моцуеац). Упрошћавајући ствари, те естетичке могућности циркуса искористио је Кокто у својим балетима.

Али гледајмо циркус, један тренутак, ради самог њега. Видимо колико је поетичан, пун мудрости, резиме човечанства. Гледамо ову чисту песничку метафору: два жута акробатска тела, на трапезу сасвим високо, у самом небу, сасвим у небу, пред месецом, оцртавају се, светле човечанске птице, блиставе. од електрике, на тамној позадини ноћног неба. И затим, праћен само добошем, велики салто-мортале, широки лук једног лета кроз ваздух, талас узбуђења без даха: хармонична снага човекова је победила.

Има ли модернијег хумора од клауновеких карикатура: сва смешна, страна човечанства. И онда опет игра са смрћу, правилан полукруг кроз ваздух мале девојчице одбачене са клапкалице која се преврне и пада на рамена свог друга, математика тих покрета је питање живота, отуда та прецизност има тај болни, дивни значај. И затим коњи, јахачи, опет та игра са својим телом, са судбином, и затим опет луда мудрост клауновска.

Сав живот, сва снага и сва слабост човекова.

Сав живот, исто тако, у једном погледу лепе Ме Мареј; пећемо заборавити те очи, гледане у једном филму који сву Касини прошле недеље звао „Модерна љубав“. А неколико дана раније, код Париза, „Алем међу зверима“, филм рађен бе невероватним познавањем кинематографских ефеката, светлосних могућности, сликарских закона, — неколико упрошћених људских фигура, трагика и нежност, и опет смо осетили како се продужује непрекидност живота, јачина и благост њетова, јединство и јединственост. Марко Ристић

КИНЕМАТОГРАФ

ЕЛЕМЕНТИ КОМИЧНОГА НА ФИЛМУ. — „ЖИВОТИЊЕ КАО ЉУДИ“. — КОНКУРС КОМИЧАРА У ВИТАСКОПУ

Ако се комичан филм пореди са хумористичном шриповетком, водвиљем, карикатуром, циркусом, без много двоумљења мора се доћи до закључка да филм располаже са, небројено много средстава више за изазивање комичног 'него сваки од ових других начина. Филму је ускраћен комичан лиалог: данас још можемо наћи у поднасљовима покушаје да се у филм унесе и хумористичан дналог (чак и у америчким филмовима, н. пр. Фатијевим), али ти покушаји су све ређи. Састављачи либрета и филмеки режисери све више увиђају да је боље искористити ствари које једино, или бар претезено, филму стоје на расположењу. Те ствари су, на трвом месту, (мислимо специјално за комичне филмове): трикови који допуштају фантастичне сцене у којима су изопачени сви закони физике, затим животиње п мртве ствари, најзад „гро-шланови“, слике које обухватају само један део тела, краткоћа и брзо сукцедирање сцена. Циркус, који је најближи модерном комичном филму, не располаже н. пр. „гроплановима“ који забележе сваки покрет и дрхтај лица; карикатура, која једина поред филма може да да комику животиња и мртвих ствари, даје само њихову комику у једном моменту. Филм пружа комичне ситуације које се не могу ни описати, ни одиграти, ни нацртати. Такве ситуације нарочито гледају да измисле данашњи кинеграфисти.

То не значи да су тек режисери од Мак Сенета на овамо почели да истражују опедијалне, кинематотрафске елементе комике. Чим је почела да се развија филмска уметност, извесне ствари су искортшћене, чак злоупотребљене. Прво фантастичност: још код „Хајдук Вељка“ и у „Модерном биоскопу“ гледали смо масу филмова са триковима при снимању: пењање велосипеда уз кућу или бандеру, скакање из воде на мост, долетање хаљина са чивилука у руке човека који се облачи и т. д. Видели смо филмове у ко јима су улогу ипрале животиње, чак мртве ствари. Сећамо се једног прастарог филма Макса Линдера где главну улогу игра један пар ципела који сам иде по соби, силави низ степенице и бежи уз брдо.

Али све то није ишло до крајњих граница кинематографских могућности, давано је без довољно духа и пронађени ефекти сувише су истицани, да не би били непримећени. Тек Чаплин је дошао да покаже шта су трикови на ненаметљив начин искоришћени (летења кроз ваздух, са анђеоским крилима, у „Киду“), тек Мак Сенет са својим кучићима, јарцима и морским псима дао је добре комичне фил-

· мове са животињама. Мртви предмети тек данас се правилно и потпуно искоришћују. У поменутом филму Макса Линдера, главна је збуњеност јунака филма, а ципеле су споредне, (у једном 'окорашњем филму са Ли Мораном велосипед који

долази, полако и достојанствено, на звиждук свог господара, опет изазива комичан ефекат у главном својим односом пре- сљумцу: потпуно искоришћавање комике мртве ствари | НЕ ОРАО машинерије) видели смо у истом филму са У м у сцени са једним аутомебилом: после једног судара у коме је рђаво прошао, побеђени аутомобил оплави друмом шантајући на једну страну, и то његово бедно гепуцање тако је неодољиво комично да су ретки гледаоци којима не натера сузе на очи,

Што се тиче животиња, до данас је ненадмашан Мак Сенетов начин руковања својом менажеријом која се састоји без мало од свих животиња из Нојевог ковчега, сем дивљих звери које овај режисер не воли. Брауни, пас Беби Пеги, и мајмун Џов Мартин такође сналазе се пред објективом као одлични глумци. И све више животиње добијају важне улоге у комичним филмовима. „Кад почне човек да ради са животињама, рекао је Мак Сенет, после их заволи и гледа да их има што више у сваком филму“.

Само, да би се добро оперисало са животињама жао филмеким тлумцима, потребно је да режисер располаже Мак Сенетовом инвентивношћу и вештином. То смо видели по толико рекламираном у Француској „ПЏатеовом“ филму „Животиње као људи“. Режисер овога филма уложио је у дресирање паса, кокошака, зечева и труда и стрпљења и филм је ипак недовољно успео. Први је разлог пренатрпавање: „Патеу“" је требао филм од пет чинова и зато су сцене понављане (један зец музикант, најбоље дресиран од свих животиња у филму, поновио је једну сцену неких осам пута), акција је одуговлачена. и филм је после другог чина досадан. Други разлог: животиње не живе као животиње већ као људи, није се тежило томе да буду комични сами по себи већ по томе што шредстављају људе; одевени тако у људска одела, по стају незграпне и врло непријатне карикатуре и напор који чине да одрже на глави шешир или да не шоцепају сукњу изазива пре мучан него смешан утисак. Колико је лешшти Брауни кад шампонира главу детета које игра са њим ш тада није бероерин већ још увек научен пас који помаже свом тријатељу детету; и колико су покрети коња са цокулама на предњим ногама (видели смо га у једном америчком филму код „Кастне“) смешнији зато што то остаје коњ коме је газда обуо ципеле на ноге да боље трчи од несрећне кучке у женској хаљини која треба да буде карикатура даме.

У реду комичних филмова које смо видели за последњих неколико недеља вреди поменути шест шала у „Витаскопу“, даваних једног дана кад је „Клуб Филмофила“ шриредио гласање да види који је комичар најомиљенији у Београду. Давани су филмови са Чаплином, Фатијем, Харолд Лојдом, Ли Мораном, Сефом, ш једна у Мак Сенетовој режији. Идеја приређивача била је лепа, само главна рђава страша конкурса била је та што су се морали узети филмови који су се затекли у Београду, те тако жанр сваког комичара Није био шредстављен неким од бољих његових филмова, а пошто је публика гласала већином шрема филмовима које је тог дана гледала, резултат није тачна слика расположења пуслике. Фатијев филм са Ал. Сан Џоном и Бастер Китном јесте један од бољих његових филмова, Сефов је један од два-три његова најбоља, Чаплинов је ваљда његов најгори (Шарло у бањи), а Мак Сенетов је најнедуховитија Сенетијада коју смо видели у Београду. Највише гласова у овом гласању добио је Чарли Чаплин, затим Фати и Харолд Лојд. Делта

опорт | ВЕЛИКИ ТУРНИР БЕОГРАДСКОГ ФУТБАЛА

за петар „Тушко“

ВБ. Л. П. предузео је и извршио организацију великог футбалског дана, од чијег ће се прихода основати фонд за по дизање споменика Тушку. Истовремено решто је 5. Л. П. да се у будуће сваке године, — последње недеље јуна месеца одржати „Тршков дан“ за спомен Тушку. у

За овај први турнир пријавила се сва четири наша шрворазредна клуба: Југославија, Б. С. К., Јединство, Соко.

~

Коцка је ставила за суботу 12. ов. М. два слабија противника према јачима. Соко је играо са Југославијом -— Једић-= ство-са В. 6. Ком.

Ма да се у главном очекивала победа фаворита, плак

"нико се није надао тако екразантном скору нити тако слабој

игри побеђених, ђ