Pokret

146 покрет

_ ИМ овај споменик преко којега будући историчар српске уметности неће смети муком прећи, оштетили су, својим гранатама, варварски Аустријанци (27:1Х -1915. год.).

Одушевљени љубитељ и поборник српско византиског стила, Поповић га је применио и на про:

_ фаној, световној грађевини, на зграда начелства

Црква на Торлаку. Задужбина Г-ђе Миленковић из Београда.

округа Врањског. Ова зграда бе, на први поглед, подсетвти, донекле, посетиоце Млетака на поједине млетачке фасаде, али ће они, при пажљивијем посматрању, брзо увидети да та сличност постоји само у толико, у колико су негдашњи млетачки архитекти и Поповић црпли своја надахнућа из истог извора. Детаљи су наши; они су успешно прилагођени модерним потребама са свима обзирима које диктује сам дух нашег стила.

Византиски стил се одомаћио, не без измена, у српској архитектури под утицајем цркве, која је допуштала и употребу романског стила, али је византиски стил остао као база с које су наши сред: њевековни архитекти полазили при пројектовању својих грађевина. Можда је, притоме избору, играла улогу и конфигурација нашег терена, којој нај боље одговарају и с којом се најбоље слажу контуре силуета грађевина у византиском стилу. У томе је један разлог више да наши садањи и будући архитекти негују наш, српско византиски стил. Познате су нам тешкоће на које се, нарочито при зидању сеоских цркава, наилази због жеље нашег сеоског становништва да имају цркве с високим звонецима, који се не могу тако лако довести у хармоничну целину с формама византиског стила грађевине. Тај проблем у осталом, занимао је и наше и стране зрхитекте у прошлости. Они га нису повољно решили ни зидањем одвојених звоника. Али је архитект Лазаргце дао, изгледа, набоље решење, јер је њена мања купола могла служити и као звоник.

Сви ти проблеми занимали су и Поповића. (С тога није чудновато што је он покушао да из датих елемената створи свој тип цркава. Пројект Поповићев узима за полазну тачку Лазарицу, њен триконхос с двема куполама, гли без оних елемената који, на Лазарици, проистичу из основе у облику трофодног триковхоса. На Поповићеву про-

.

јекту се нарочито истиче складан однос између

пропорција трију димензија црквене грађевине. Позната је одлика Грачанице, од ње зависне Лазарице и других цркава, која се састоји у повишавању висине свих делова грађевине несразмерно њиховој квадратури. У томе се, запажено је већ, огледа утицај готског стила на ове наше спомевике који се, поред свих својих елемената, узетих из византиског стила, јако разликују од других грађевина византиског стила ван граница средњеве: ковне Србије. Поповић је на своме пројекту смањио висину да би своме типу пркава дао правилнији однос у пропорцијама и монументалнији изглед, и ако је, у осталим детаљима, задржао, у главноме, елементе цркава Лазаричине групе. Новине су још и декоративни потпорници на угловима кубетова полигона као и већма декоративна, него конструктивна употреба веза које као да везују кров кубета за његов тамбур.

Све је то, види се, слободна комбинација старих елемената с додатком нових, који служе изразу уметникове замисли, уметника који, оживљавајући стари, тражи путеве и крчи стазе новом срп: ско-византиском стилу. Пошто је потлуно асими-

ловао и прерадио све елементе старог српског стила, он их, као своју сопственост, слободно приме

Панагија коју је, приликом устоличења у Пећи, Њ. В. Краљ па подарио Њ. (Св. Патријарху. |