Pokret

покрет 131

поменуте три врсте жита и уживали су друге разне повластице. Према томе, нови правилник је поништио једини законски ослонац, повољан по земљораднике хришћане и оставио их на милост локалних власти, које су биле позване да контролишу редакцију нових погодаба.

Поред трећине постојале су и десетине. Овај порез, који је плаћао само земљораднички сталеж, а то је огромна већина хришћанског становништва, издаван је под закуп лицитацијом. Купљење тога пореза вршили су закупци, који су му прекомерно повећавали износ и услед тога морали прибегавати највећим свирепствима да га наплате.

На државним поседима трећина која је припадала влади такође је издавана под закуп, на лицитацаји, и давала је повода истим жалбама као и купљење десетка. Ти су порези толико (били несносни за становништво да их је и сама Порта признала као убитачне и обећала је Чл. 15. Хати-Хума-

јума од 1856. г. да ће их укинути. Али, ни то обе--

ћање, као ни толика друга, није испуњено.

Како су бездушно били експлоатисани босански сељаци у то доба, о томе нам је оставио неколико интересантних (података Фра Недић, калуђер католичког манастира Сутиске. На државном земљишту (у градашкој нахији, тузланском санџаку) које је обухватало села: Забри, Матићи, Толису и Доњу Махалу, свега 1300 хришћанских кућа, трећина је била издата под закуп у год. 1849,, за 1920 кеса (од прилнке 3000 руских сребрних рубаља). Та иста трећина издата је у год. 1856. за 1050 кеса (26.250 руских сребрних рубаља), а десетак за 400 кеса (10.000 рураља)! Од тих 1300 кућа, око 300 биле су сиромашне колибе од трске и од шибља, које су припадале сиротињи која није била у стању плаћати порез. Услед тога оних 1450 кеса трећине и десетка, подељени су на осталих 1000 кућа, од којих је свака имала да плати закупнику по 725 гроша, али како је међу њима било породица, које су једва могле дати 100 гроша, то су друге имућнаје биле принуђене да плате по неколико хиљада. Ту суму новаца имао је закупник да наплати за државну благајницу. После тога ваљало је њему платити његове трошкове, зараду и др. Али, турска влада у Цариграду остајала је увек глува на све вапаје раје. Она је шта више муслиманска насиља често подржавала. Злоупотребе Мујаге Пазарцау Посавини постале су биле у толикој мери несношљиве да му је сам Мехмед Решид паша, босански везир морао наредити (1857. год.) да врати 50.000 гроша неким хришћанима, које је био немилосрдно опљачкао. Мујага је извршио везирову наредбу, али је одмах затим отишао у Цариград и отуда донео један акат турске владе, у којем је био оправдан и којим му је било дато право да поново наплати оних 50.000 гроша које је вратио! Он је послао оружане људе У дотична села да траже новац натраг и кметови су били принуђеви не само да даду новац који им је био враћен, него и више!

__Раја је плаћала и порез на свиње — хинзприје. Тај је порез такође издаван под закуп лицитацијом. "Он је износио ! грош и седам пара (један грош вредео је 40 пара) на свако свињче од два месеца па на даље. Осем тога на свако свињче или прасе које је хришћанин клао за своју употребу, закупац је наплаћивао по 4 гроша. Тај порез, који је био тежак нарочито за становништво северне Босне, које је

од гајења свиња добијало главни приход, давао је повода великим злоупотребама од стране закупника и жалбама раје.

Те жалбе нису ништа помогле. На против. У току 1858. г. турска влада повећала је тај порез од једног гроша и седам пара на десет гроша годишње за свако свињче или прасе. Сељаци из северне Босне изјавили су тада да ће — ако те мере буду извршене — бити принуђени да продаду своје свиње, које су представљали њихово главно богатство и једини извор за плаћање разних пореза. Они су наводили да им за одгајање једног свињчета треба три године, да трошкови за његову исхрану износе 25 гроша и да им, не рачунајући ту глобе, које су стално пратиле наплату тога пореза, треба платити 30 гроша порезе, — да би могли да га продаду у Аустрију за један дукат, који је тада у Босни вредео 55 гроша!

Ваља напоменути да је тај порез (хинзирије) представљао просту повреду чл. 15. Хати Хумајума, по коме су порези морали бити равномерно разрезани на све поданике султанове, без обзира на веру. Како Коран забрањује муслиманима гајење свиња, цео терет тога пореза пао је, наравно, на хришћанско становништво. Последње повећање тога пореза служило је у исто време као доказ да турска влада није била склона да поступно изједначи терете које су подносили хришћнани с теретима муслимана,

Али, било је још других пореза које су плаћали само хришћани. Такав је био порез аскерије, ослобођење од службе у војсци. Наплата тога пореза у Босни и, Херцеговини била је крајње неправична, пошто муслиманско становништво у тим крајевима није било обавезно служити војску, као у другим областима царевине, и што ни оно није плапало аскерију. Према томе хришћани у Босни и Херцеговини имали су према чл. 15. Хати-Хумајума „право на изузеће од службе у војсци без плаћања откупа“.

Такав је био и порез казанлије који је наплаћиван на шљиву, која је служила за пециво ракије: и њега су плаћали само хришћани, под изговором да муслимани не пију јака пића, Међутим, највећи део шљивака припадао је муслиманима и они су слободно пекли ракију.

Такав је био и порез казанлије који је напла. ћиван за пециво ракије. Обично је наплаћиван један дукат годишње на сваки котао (казан), у коме се пече ракија, чак и за године кад ракија није печена, услед слабе бербе шљива или из других

_ разлога.

Најпосле такав је био и порез паламут (жировница) који је наплаћиван на храстов жир, који је служио за храну свињама и за израду извесних боја.

Ц ;

Политички режим који је од вајкада владао у Босни и Херцеговини био је ужасан. Пораз муслиманског локалног племства у Босни и Херцеговини чија је власт, дотле готово безгранична, прешла у току 1850. и 1851. у руке цариградске владе и власти које је она поставила, поздравили су били хришћани тих области као почетак ере безбедности и бољитка. Те наде остале су убрзо празне. Оне су обновљене 1856. г. приликом објаве Хата-Хумујума, али је разочарење које је настало после тога било још јаче. Чак и људи који се нису заносили претераним на-